Čime se suštinski bavi serija Adolescence?

Serija Adolescence se bavi prikazom moderne porodice koja vibrira na granici patrijarhalnog i savremenog.

S jedne strane, prisutan je duh patrijarhalnog modela — u dinamici odnosa između muža, žene i dece.

S druge strane, tu je moderna realnost u kojoj tinejdžeri komuniciraju putem društvenih mreža kao i činjenica da njihov intimni svet može lako da postane vrlo javan, ismevan i osuđivan.

Ako mislite da su društvene mreže glavni „krivac“ za sve, verovatno vam se serija — a ni ovaj blog — neće dopasti.

Jer Adolescence definitivno ne prebacuje svu odgovornost - na TikTok i Instagram!

Višeslojnost serije Adolescence

Zašto je ova serija toliko odjeknula kod publike?

Zato što govori o sasvim prosečnoj porodici. O modelu odnosa koji je mnogima od nas poznat i blizak.

Ova priča nema dramatičnu pozadinu koju obično očekujemo: nema užasnog porodičnog nasilja, maltretiranja ili seksualnog zlostavljanja.

A ipak — dečak od 13 godina poteže oružje i ubija devojčicu iz svoje škole.

Adolescence ne traži krivca — ona nas poziva da se osvestimo. Da prepoznamo i prihvatimo sopstvenu ulogu u životima naše dece.

Očevi — gde ste?

Kakvi su današnji očevi? Imaju li svest o svom ponašanju i ulozi koju igraju ili izbegavaju u životima svoje dece?

Ovaj blog nije osuda, ali moram da iznesem lično zapažanje da veoma retko srećem očeve koji nisu zarobljeni u generacijskim šablonima, očeve koji vide i čuju svoje dete — i to ne kroz prizmu autoriteta, već bliskosti.

Malo je onih koji su uspeli da prevaziđu nasleđe patrijarhata i odbace ideju da će biti "slabići" ako pokažu emocije.

Na prste možemo nabrojati one očeve koji su rekli:
„Dosta je. Ja biram drugačije. Biram da budem budem prisutan.“

Koju emociju serija Adolescence i današnji muški svet - priznaju i dozvoljavaju?

Bes.

Sasvim je „normalno“ da otac bude besan.

Ali ne i nežan prema deci, romantičan prema ženi ili uplakan kad ga nešto zaboli. Za to već nema prostora.

I šta onda preuzimaju dečaci, gledajući taj model?

Uče da je bes - dozvoljena emocija.

Uče da je u redu iskaljivati taj bes na slabijima — jer tako rade njihovi očevi. U porodici. U prodavnici. Na poslu. U toku vožnje. Kada ih bilo ko iznervira.

Tako se obrasci prenose.

I kad se dogodi tragedija pitamo se - šta je u tom dečaku izazvalo toliki bes da ugasi život jedne devojčice.

Majke - jeste li vidljive?

Kakva je reakcija majke kada shvati šta se dogodilo njenom sinu? Kada shvati da je oduzeo život — da ga gleda kako odlazi u pritvor?

Ona ne viče. Ne slama se pred drugima.

Majka duboko potiskuje svoje emocije, hoda na prstima, stišava muževljeve napade besa i plače sama u tišini.

Svima pruža ruku podrške, kao da je stub koji ne sme da se sruši. Njena individualnost je nevidljiva.

Sakrivena iza obrasca ponašanja koji je nasledila: od svoje majke, bake, prabake...

Model žene koja ćuti, trpi, daje — i nikada ne traži ništa za sebe.

Rekli bismo da se mnogo toga promenilo u našem svetu. Međutim kada je reč o bliskim odnosima, naročito onima unutar porodice — stari, generacijski modeli upravo tu ponovo ožive.

Okovani nevidljivim obrascima, često nesvesno guramo istu priču.

Iako smo sebi bezbroj puta rekli:
„Ja nikad neću biti kao moja majka.“

Ni majka ne nosi manji deo tereta i odgovornosti za tragediju ove priče — jer je ćutala i bila odsutna, i od sebe i od svog sina.

Tinejdžerski svet danas: društvene mreže, odnosi i ono što izmiče pažnji

Kada me nedavno prijateljica pitala:
"Sa kojim problemima se danas susreću tinejdžeri?"

Moj odgovor je bio - sa istim sa kojima smo se i mi susretali.

Ulazak u prelaznu fazu između detinjstva i odraslog doba i dalje je emotivno turbulentan.

Današnjim tinejdžerima je važno - isto što je i nama bilo važno - da budu “cool”, da budu prihvaćeni, da pronađu svoje mesto među vršnjacima, da istraže svet intimnih odnosa i da pokažu da su “odrasli” kada ih pritiskaju roditeljski autoriteti, školski sistemi i društvena očekivanja.

Ali ono što se promenilo, i to drastično, jeste svet u kojem oni sve to pokušavaju da postignu - svet koji je digitalan, brz, zahtevan i konstantno izložen pogledima drugih.

Za razliku od nas, njihova greška nije samo događaj u dvorištu škole – ona često postaje viralni snimak ili objava.

U svetu gde je sve "online", ranjivost više nije samo lična, već i javna stvar.

S druge strane, tu je i stalna izloženost različitim informacijama i sadržajima na internetu.

U veoma ranom uzrastu, današnja deca dolaze u kontakt sa gomilom sadržaja — i korisnih i štetnih.

Njihov još uvek nerazvijen sistem vrednosti, u kombinaciji sa potrebom da se uklope, čini ih izuzetno podložnim raznim vrstama manipulacija, očekivanja i pritisaka koje ne znaju da prepoznaju, ni da im se odupru.

Između ostalog, serija Adolescence nam donosi uvid na koji način dečaci od 13 godina doživljavaju intimne veze sa devojčicama - i koliko su pod snažnim uticajem takozvanih “muških online zajednica” i kako svet pornografije - dovodi do - objektifikacije žena.

Današnji tinejdžeri ne usvajaju stavove iz izvora koji su nama bili dostupni, kao što su knjige, stripovi, tv ili časopisi.

Umesto toga, izloženi su moru ideja koje više ne propagiraju intimnost i romantičnu povezanost sa suprotnim polom. Naprotiv, kao što vidimo u seriji - postaje normalno da devojčica od 13 godina šalje sliku svojih golih grudi dečaku koji joj se sviđa, jer smatra da je to jedini način da ga privuče.

Uloga roditelja u životu tinejžera

Pitanje koje mi kao roditelji treba da postavimo sebi je - znamo li kako se naša deca osećaju i sa čime se suočavaju tokom prelaska u svet odraslih?

Ono što Adolescence jasno poručuje jeste da se tragični događaji ne dešavaju samo u disfunkcionalnim ili ekstremnim sredinama — već i unutar sasvim običnih porodica.

Biti roditelj tinejdžera je zaista zahtevan poduhvat. I uvek je bio.

Svet ne možemo promeniti — digitalizacija nezaustavljivo raste.

Ali možemo prvo da prihvatimo činjenicu da naša deca odrastaju u drugačijem društvu od onog u kojem smo mi rasli.

Zato se i naš pristup mora menjati.

Naši roditelji su nas vaspitavali u drugačijem svetu. Danas, te iste metode jednostavno više ne funkcionišu.

Iako želimo da ih zaštitimo, ne možemo ih zatvoriti u stakleno offline zvono - jer će se tada osećati izopšteno i isključeno iz svog društva i zajednice.

Šta onda možemo učiniti?

Moramo im biti njihov stabilan oslonac u svetu koji je brz i uticajan.

Potrebno je da im pružimo razumevanje, podršku i stvarnu prisutnost.

Ne da stojimo sa strane, kritikujemo, osuđujemo i pridikujemo — već da zaista uđemo u njihov svet.

Nisu oni odgovorni za to što je društveno okruženje danas takvo kakvo jeste.

A još manje znaju kako da se u njemu snađu bez naše podrške.

Šta još treba da uradimo?

Moramo raditi na sebi i biti prisutni sa sobom — kako bismo mogli istinski biti prisutni i u životima naše dece.

Na taj način ćemo izbeći zamke generacijskog nasleđa i biti dostojan model svojoj deci.

Preporučujem vam da pročitate naše blogove vezane za ovu temu:
Zašto disciplinovanje deteta ne deluje i šta će delovati?
Da li roditelji i tinejdžeri treba da budu prijatelji?
Buling ili vršnjačko nasilje: Drugačiji pogled