Knjige koje menjaju svest o roditeljstvu - Izvan kontrole i Svesni roditelj

„Izvan kontrole“ je druga knjiga dr Šafali Sabari koja nas nakon knjige „Svesni roditelj“ vodi dalje kroz novi kocept roditeljstva.

Roditeljstvo je skok u nepoznato. I u svima nama budi million nesigurnost i pitanja jer zapravo ishod naših aktivnosti ne možemo odmah da vidimo i znamo.

I to je ono što nas uznemiruje. Jer su rezultati daleko.

U knjizi "Svesni roditelj" upoznaćete se sa osnovama svesnog roditeljstva i saznati da nam taj koncept ne pruža magičnu formulu već rad na osvešćivanju i promeni nas kao roditelja u cilju kreiranja zdravijih odnosa u porodici.

U drugoj knjizi "Izvan kontrole" dobićete i praktične korake i primere koji će vam pomoći da primenite principe svesnog roditeljstva.

Roditeljstvo je proces snalaženja sa onim što nam je dato putem nasleđa i socijalne sredine u kojoj živimo.

Moja lična roditeljska priča je počela sa idejom - da nikako ne želim da primenim roditeljski model koji sam ja doživela.

A onda sam se zatekla u praznini - jer sam znala šta neću, ali nisam precizno znala šta hoću, a još manje kako da to da sprovedem.

Odlučila sam da pratim unutrašnji glasić koji se javljao tiho, ali afirmativno.

Glas koji je ispunjavao moje srce srećom zbog postupaka prema detetu, a moje dete najlepšim osmehom.

Uz mene je uvek bila knjiga “Slobodna deca Samerhilla”, čitala sam i razne knjige iz oblasti psihologije i duhovnog razvoja i pronalazila sve što mi je ukazivalo na to kako da izbegavam određene oblike ponašanja koji mogu da izazovu emotivne povrede kod dece.

I naravno kako da radim na sebi da bi vremenom postajala sve bolja verzija sebe i bolji uzor svom detetu.

Uz svo to znanje i praksu i dalje nisam bila sigurna da sam na pravom putu.

Mučile su me sumnje, naročito kada bi moj um preuzeo kontrolu, a srce utišalo glas.

Sve do trenutka dok do mene nisu stigle knjige “Svesni roditelj” i “Izvan kontrole” doktorke Šafali Sabari.

Konačno sam mogla da ubedim i sopstveni um da sam ja kao roditelj zapravo na pravom putu.

Svaka pročitana strana obasjavala me radošću. Svaki pasus bio je dokazni materijal za moj nemirni um koji nije hteo da prizna da je srce u pravu.

Dr Šafali je spojila duh istočnjačke filozofije sa savremenom zapadnom psihologijom i kreirala koncept svesnog roditeljstva koji zaista može da pomogne da sledeće generacije na našoj planeti budu mnogo srećnije i slobodnije nego što smo mi ikada bili.

Svesno roditeljstvo je proces koji svodi odnos roditelja i deteta na „minimalizam“ koji suštinski podrazumeva - odnos između dva ljudska bića.

Ovo roditeljstvo dolazi iz srca i zato je njegov primarni cilj da nas poveže.

Ukoliko se brinete da nećete dobro vaspitati dete ako napustite disciplinu i autoritet, navodim vam nekoliko primera šta deca koja odrastaju uz svesne roditelje mogu dobiti:

- slobodu da budu autentična
- dovoljno samopouzdanja da mogu da ostvare ono što žele,
- veštinu zdrave komunikacije
- osećaj da su dovoljno dobri da zaslužuju ljubav
- umeće da mogu da pružaju ljubav
- empatiju i razumevanje za druge jer su i njihovi roditelji imali za njih.

Konekcija, a ne korekcija

„Kada se bavimo našom decom iz uverenja da je disciplina vitalni aspekt naše uloge roditelja, mi imamo zaključak da su deca rođena nedisciplinovana i da je potrebno da ih civilizujemo.“ - Izvan kontrole, Dr Šafali Sabari

U knjizi “Izvan kontrole” Dr Šafali ističe da je umesto stalne korekcije i discipline potrebno da uradimo jednu jedinu stvar - a to je da se povežemo sa svojom decom.

Jer povezanost је jedna od osnovnih ljudskih potreba. Deca žude za tim da imaju iskrenu vezu sa nama, da ih prihvatimo onakve kakve jesu, sa svim njihovim savršenostima i nesavršenostima.

Koliko god nas neko njihovo ponašanje “trigerovalo” ili ga smatramo neprimerenim ili mislimo da treba da se ponašaju onako kako smo mi zamislili – ključna stvar svesnog roditeljstva je da ih prihvatimo i volimo u njihovoj autentičnosti.

Nepriznavanje i nepoštovanje naše dece takva kakva jesu, smatra dr Šefali , predstavlja koren svih budućih negativnih oblika ponašanja, psiholoških problema i socijalnih disfunkcija, uključujući i kriminal.

„Tako je lako da umesto emocionalne povezanosti uspostavimo mentalnu vezu. Mi roditelji smatramo da je razgovor put povezivanja sa detetom, a zapravo radimo suprotno jer namećemo svoje želje, umesto da slušamo potrebe deteta. Potrebno je da utišamo svoje misli i uđemo u stanje potpune tišine, kako bi čuli šta druga strana ima da nam kaže i poruči." - Izvan kontrole - Dr Šafali Tsbari

6 pobedničkih koraka (Winner koncept)

Dr Šefali kaže da naša sposobnost kao roditelja da zastanemo i sagledamo svaku situaciju, predstavlja osnovni preduslov da bi se krenulo u 6 koraka koje preporučuje u svom konceptu kreiranom kao akronim „WINNER“.

#1. Budite posmatrač (W - is for Witness)

Prvi korak je svedočenje onoga što se zapravo dešava u sadašnjem trenutku.

Da bismo bili svedok potrebno je iskoračimo iz naše uobičajene uloge roditelja i jednostavno posmatramo šta se događa.

“Roditelj koji je dolazio kod mene na terapiju konstantno se žalio kako se njegov dvanaestogodišnji sin zatvara u sobu gde uči ili igra igrice. Objasnila sam mu da bi se povezao sa njim, da mora da uđe u njegov svet. Da prihvati da su igrice okej, da pokaže interesovanje za ono što njegovog sina okupira i pozove ga da igraju zajedno.“ - Izvan kontrole - Dr Šafali Sabari

Za ovog dečaka kao i mnogu decu igrice su realnost i sadašnji trenutak u kojem vole da borave. Ovaj otac kao i mnogi roditelji smatra da su igrice bezvezna zabava koja njih ne treba interesuje.

Imao je želju da se poveže sa sinom, ali je želeo da se to desi pod njegovim uslovima.

Onog trenutka kada je otvorenog uma i srca ušao u svet svog sina, uspostavili su novu vezu.

„Čujem te, vidim te, prihvatam te“ je moćna poruka koju ćemo pružiti svom detetu bez obzira na sve okolnosti. Što ne znači da ćemo prihvatiti i odobriti svaki vid ponašanja, već da ćemo prihvatiti njih kao osobe sa svim njihovim greškama koje prave na putu odrastanja.

Jer i mi ih pravimo.

#2. Istražujte (I - is for Inquire)

Sledeći korak prilikom kreiranja konekcije je da polako i nežno upoznamo osobu - naše dete. Da dopustimo da nam otkriva sebe u onoj meri u kojoj želi i da prihvatamo to kao najlepše darove poverenja i na taj način kreiramo zdravu povezanost.

Druga stvar je da ispitamo sebe zbog čega nas neke stvari “trigeruju” kada ih uočimo kod naše dece.

Šta je to što u nama što budi bes, tugu ili ogorčenost? Da li smo spremni da istražimo dublje uzroke i priznamo da imamo sopstvene nerešene unutrašnje sukobe?

Ključna stvar kod istraživanja je strpljenje i poštovanje deteta koje može, a i ne mora da nam otkrije svoj unutrašnji svet. Ili će ga otkriti kada se oseti dovoljno sigurno da može da podeli svoju intimu.

Dr Šefali navodi deo sa terapeutske senase koju je vodila sa majkom i četrnaestogodišnjom tinejdžerkom koji nam otkriva šta zapravo tinejdžeri misle i žele od nas kao roditelja: „Mama , ja osećam da tebe nije briga šta se zaista dešava sa mnom. Nikada ne odvajaš vremena da samo sediš sa mnom i dozvoliš mi da podelim sa tobom neke emocije kada sam spremna. Sve što želiš da znaš je kako je prošao moj test i koja je ocena. Više ti je stalo da imaš pametnu ćerku, nego da imaš ideju kako se osećam."

Iskoristite ovakve iskrene odgovore vaše dece, a ukoliko vam je potrebna pomoć u komunikaciji, potražite i pomoć psihoterapeuta jer odnos koji ćete imati sa svojim detetom biće vaše neprocenjivo blago.

#3. Zadržite neutralnost (N - is for Neutrality)

Šta znači biti neutralan?

Znači da radimo na tome da se odvojimo od ličnog emocionalnog tereta prilkom svakodnevne komunikacije sa decom.

Mala deca funcionišu na nivou emocija, oni skupljaju suptilne vibracije našeg glasa i energije

Sećam se da me jednom prilikom prijateljica pitala zašto ne umem da povisim glas u situacijama kad moje dete nakon više molbi ne uradi nešto. Moj odgovor je bio da ne smem, jer ne znam šta će sve da izađe iz mene. U tom trenutku sam osećala da još uvek nisam rasčistila sopstvene traume izazvane situacijama kada me roditelji nisu slušali ili se nisu obazirali na moje molbe i znala sam da će moje dete nezasluženo dobiti nešto što joj ne pripada.

Definitivno ono što progovara u takvim trenucima iz nas su naše vlastite emotivne frustracije koje prenosimo na komunikaciju sa svojom decom.

Emotivno stabilan i prisutan roditelj komunicira na prijateljskom, ali čvrstom nivou kada izražava zahteve i molbe.

#4. Dozvolite pregovore (N - is for Negotiate)

“Kroz pregovore učimo da afirmišemo sebe, dok istovremeno učimo da poštujemo tuđe želje.”

Dozvoliti pregovore znači umanjiti isključivost u našim roditeljskim zahtevima. To znači da što manje koristimo rečenice tipa “Zato što ja tako kažem.”

Kada učimo našu decu da je uvek moguće pregovarati, kada se ne držimo toga da uvek mora biti onako kako mi kažemo, podstičemo ih da vide život kao kreativan proces u kome imaju mogućnost da utiču na ishod bilo koje situacije.

Otkrivamo im da obe strane u dijalogu imaju puno pravo da kao pojedinci izraze ono što misle i dobiju priliku da ostvare željeni ishod.

“Dr Šefali ističe primer oca i sina koji su bili kod nje na terapiji. Otac je želeo da sin nastavi da ide na časove engleskog i španskog, dok je sin smatrao da mu dodatni časovi više nisu potrebni. Otac je rekao “Ali ja ne želim da on pomisli da je glavni ako odustanem”. Doktorka mu je savetovala da je dobro naći se na pola puta, jer je sin išao na časove bez pogovora, a da sada smatra da mu nisu više potrebni i da on kao otac to treba sada da ispoštuje. Poenta je da zapravo niko ne treba da bude glavni već treba da slušamo i poštujemo jedni druge.”

#5. Negujte empatiju (E- is for Empathy)

Biti prisutan sa drugim osobama i njihovim bolnim emocijama je veliki izazov. Naši instinkti, naročito roditeljski, žele istog trenutka da oslobode dete negativnih emocija.

Istovremeno se događa da i naša anksioznost poraste do nepodnošljivosti, pa uskačemo u situaciju nudeći savete, rešenja, utehe, skretanje pažnje i sl.

Ovo nije empatija.

Empatija je stanje prisutnosti sa tuđim iskustvom, empatija je prihvatanje tog iskustva onakvim kakvo jeste i dozvola da se slobodno izrazi. Bez obzira što nas lično uznemirava.

"Empatija je suprotna od discipline" navodi dr Šefali. Dok nas empatija ohrabruje da tolerišemo i bol i radost, disciplina nas odvaja od naše sposobnosti da uđemo u tuđe iskustvo i razumemo ga.

Umesto da vičemo i kritikujemo ih, potrebno je da uđemo u njihovo iskustvo shodno uzrastu i pokušamo da ga razumemo,a ne pravimo od događaja poput razbijene vaze, izgubljenih patika u školi ili zaboravljenog domaćeg veću dramu nego što jeste. Jer se u njihovim malim glavama svašta vrzma što nije vezano za zadatke koje dobijaju.

Ako mi reagujemo sa empatijom i prihvatanjem emocija kakve god da su i oni će tako reagovati u odnosu sa drugom decom.

#6. Ponavljajte, uvežbavajte, rešavajte ( R - is for Repeat, Rehearse, Resolve)

Ponavljanje i uvežbavanje dovodi do rešenja.

Ono čemu težimo je rešenje nesuglasica i problema, umesto guranja pod tepih, nerviranja i međusobnog optuživanja.

Rešiti konflikt, znači zaokružiti temu i odložiti predmet u arhivu tako da nema emocionalnih ostataka koji će se i dalje mešati u naše odnose.

Na koji god način odlučimo da rešimo problem važno je da dete odrasta u atmosferi u kojoj je poštovano i voljeno i u kojoj se vrednuje i njegovo mišljenje, ideje i ceo spektar emocija.Ako želimo da stvorimo novu rutinu, za to je potrebno vreme. Sam čin uvođenja nove rutine na kraju usađuje naviku.

Proces usvajanja novih navika pokazuje da ni mi kao roditelji, kao ni naša deca nismo “loši” kaže Dr Šefali, već nam daje novu perspektivu da jednostavno nemamo dovoljno znanja i veština.

Razvijanja odlučnosti da ćemo se na jedan nov, svestan način baviti sobom i svojom decom pretvorićemo naviku u karakternu osobinu.



Pročitajte i naše ostale postove o roditeljstvu.