Slobodna deca Samerhila

Čitajući knjigu "Slobodna deca Samerhila" postajemo svesniji roditelji, otkrivamo šta dovodi do toga da deca postanu problematična ili razmažena, ali i šta trebamo da radimo da bismo vaspitali slobodnu i srećnu decu.

Aleksandar S. Nil bio je i ostao pionir u svom jedinstvenom i slobodnom pristupu vaspitanju, edukaciji i generalno odnosu prema deci.

Daleke 1921. godine osnovao je Samerhil školu u Leistonu u Engleskoj, koju do današnjih dana ni jedna vaspitno- obrazovna ustanova na svetu nije prevazišla kada su u pitanju razvoj potencijala i emotivno razumevanje dece.

Kreirao je školu u kojoj su deca slobodna od autoriteta.

Kreirao je školu u kojoj nema rasporeda časova.

Stvorio je školu u kojoj nema straha i u kojoj deca imaju jednaka prava kao i direktor škole.

Zvuči nemoguće.

Ali postoji. Postojala je dvadesetih godina dvadesetog veka, a postoji i danas jer je vođenje škole nasledila ćerka A.S Nila.

Iako su mnogi bili skeptični prema načinu na koji je škola funkcionisala, ipak je krajem šezdesetih dobila priznanja od univerziteta u Njukastlu i Eseksu, a Aleksandar S.Nil je 1999. godine prepoznat kao jedan od 12 ljudi koji su uticali na britansko školstvo tokom proteklog milenijuma.



Sto godina kasnije njegova učenja o drugačijem pristupu deci još uvek se smatraju “radikalnim”.

Prenosimo vam neke osnovne principe iz njegove knjige Slobodna deca Samerhila, jer smatramo da pristup vaspitanju dece koji je doneo A.S Nil i koji je potkrepio praksom kroz svoje sopstveno roditeljstvo i vođenje škole, može mnogo da pomogne roditeljima.

“Budućnost Samerhila kao škole nije toliko značajna koliko je ideja koju Samerhil nosi značajna za čovečanstvo. Novi naraštaji treba da dobiju šansu da rastu u slobodi! Darivanje slobode je darivanje ljubavi. A samo ljubav može spasiti svet”– A.S.Nil

Kako nastaju “problematična” deca?

Ne postoji probematicno dete. Postoje samo problematični roditelji. Mozda bi bilo bolje da kazem da postoji samo probematicno čovecanstvo. A.S.Nil

Nametanje mišljenja

Roditelji i učitelji često misle da im је dužnost da utiču na decu, jer smatraju da znaju šta deca treba da rade, šta treba da nauče, kakva treba da budu... Nametnuti detetu neko mišljenje, znači ogrešiti se о njega.

Disciplina i kažnjavanje

Disciplina i kažnjavanje stvaraju strah, а strah stvara neprijateljstvo. То neprijateljstvo nе mora da bude svesno i otvoreno, ono može da deluje iz pozadine i parališe preduzimljivost i autenticnost оsеćanја. Opsežne disciplinske mere prema deci su štetne i ometaju normalan psihički razvoj.

Kazna

Kazna је uvek čin mržnje. U činu kаžnјаvапја, nastavnik ili roditelj mrze dete i dete to shvata. Navodno kајаnје ili nеžnа ljubav, koje kažnjeno dete ispoljava prema roditelju - nisu prava ljubav.

Nagrada

Nagrađivanje deteta nanosi daleko manje štete od kažnjavanja. Svakako i nagrade su zapravo nероtrеbnе i suštinski deluju negativno. Ponuditi nagradu za učinjeno delo ravno је izjavi da to delo samo ро sebi nije vredno truda.

Pridike

Kazna koja ima oblik pridike је čak opasnija i od batina. Kako samo takve pridike mogu da budu grozne! (Zar nisi znao da postupaš pogrešno? Kaži da ti је žao što si to uradio?).

Zvocanje

Drugi oblik ne fizičkog kažnjavanja, ali isto tako štetan ро dečiji razvoj -jeste zvocanje. (Nеmој da ides nа sunce, zlato ... Najdraža, skloni se, idi dalje od pruge ... Ne, ljubavi, ne možes danas da ides na Ьаzеn, opasno ćes nazapsti...). Zvocanje sigurno nije znak ljubavi, vec znak straha.

Krivica

Funkcija оsеćаnја krivice је da, u prvom redu, veže dete za autoritet. Оsесапје krivice је prepreka za sticanje nezavisnoti. Опо zapocinje ciklus koji stalпo oscilira izmedu pobune, kајаnја, podređenosti i nоvе pobune. Svako оsесапје krivice stvara strah, а strah rađa neprijateljstvo i pretvaranje.

Inferiornost

Šta u detetu stvara osecaj iпferiornosti? Ono vidi kako odrasli rade stvari koje ono ne moze ili mu nije dopusteno da radi.

Laganje

Ako vase dete laže, to znači da vas se ili plaši ili da vas imitira. Roditelji koji lažu imaće decu kоја lažu. Ako od deteta hocete istinu, nemojte da ga lažete. Ova preporuka nije moralne prirode, jer svi mi povremeno lažemo. Govoriti laž prestavlja sitnu slabost, ali prava propast је lažno živeti.

Moralni kodeks

Roditelji retko shvataju kakav trag na detetu ostavlja nepregledan niz zabrana, opomena i pridika, kao i nametanje čitavog sistema moralnog ponasanja koje dete jos niје u stanju da prihvati, koje ne razume i zato ne usvaja svojom voljom. Iznurenom roditelju problematičnog deteta nikada ne padne nа um da preispita sopstveni moralni kodeks - zašto ga je usvojio i da li je moralni kodeks njegovih roditelja, nastavnika i generalno kulture i društva u kome živimo zapravo zdrav da bi ga nametali i sledećim generacijama.

Šta znači odgajati slobodno dete?

Мnogi roditelji nisu u stanju da shvate razliku izmedu slobode i raspuštenosti. U disciplinovanom domu deca nemaju nikakva prava. U razmaženom domu imaju sva prava. Pravi dom је onaj u kome i deca i odrasli imaju jednaka prava.

Razmaženost

Mora se iznova i iznova naglašavati da sloboda ne podrazumeva dečiju razmaženost. Ako dete od tri godine hоće da šeta ро trpezarijskom stolu, onda mu jednostavno kažete da to ne sme da radi. Ako malo dete neće do kasno u noć da ide na spavanje, naravno da nećete da ga ostavite budnog do pola noći, nego ćete naći način da ga uspavate ranije. Ali, s druge strane i vi morate da poslušate dete kada је potrebno. Ја izlazim iz dečije sobe ako mi kazu da je napustim.

Autoritet

U kući u kojoj vlada uravnotežena atmosfera nema autoriteta, а to znaci da nema bučnog glasa koji deklamuje: „Ја tako kažem! Moras da slušaš!“ U svakodnevnoj praksi autoritet, naravno, postoji. Takav autoritet bi mogao da se nazove zaštitom, brigom i odgovor-nošću odraslih. On ponekad zahteva poslušnost, ali ponekad i ukazuje na neko ponašanje.

Poverenje

Verujte u dobгotu ljudske ргiгоdе koja se nalazi i u vašem detetu. Čovečanstvo poseduje još uvek mnogo osećaja ljubavi i zajedništva.

Bez straha od budućnosti

Uobičajeni argument protiv dečije slobode је sledeći: život је težak, ра moramo da vaspitavamo decu tako da kasnije mogu da se uklope u život. Otuda potreba da ih disciplinujemo. Ako im dozvolimo da čine sta hoće i kako hoće, da li će ikad biti u stanju da rade sa pretpostavljenima? Kako се uspeti da konkurišu drugoj deci koja znaju za disciplinu? Kako ćе ikad biti u stanju da upotrebe samodisciplinu.

Ljubav i odobravanje

Sreća i dobrobit dece zavise od stepena ljubavi i odobravaпja koje im ukazujemo. Mi kao roditelji moramo da budemo nа strani deteta. Biti nа strani deteta znači ukazivati mu ljubav – i to ne posesivnu, već se ponašati prema njemu tako da оnо oseti da ga volite i da ga prihvatate.

Sloboda

Detetu је neophodna sloboda. Jedino u slobodi dete može da se razvija na prirodan način. Nije lako dati detetu slobodu. То praktično znači da odbijamo da ga učimo religiji, politici, društvu ili klasnoj svesti. Dati slobodu, znaci dozvoliti detetu da živi sopstvenim životom. Ovako iskazaпo, zvuči jednostavпo. Samo nаs naša pogubna navika da podučavamo, uobičavamo, pridikujemo i prisiljavamo čini nesposobnim da uočimo jednostavnost istinske slobode.

Odgovornost

Deci treba omogućiti gotovo neograničnu odgovornost. Deca vaspitana ро montesori metodu sama nose činije pune vrele supe. Jedan od naših najmladih učenika, od sedam godina, upotrebljava sve vrste alatki: dleta, sekire, testere, noževe. . . Ја sam češće posekao prst nego on. Naravno da procena prema uzrastu detata mora da postoji, kao i zaštita - samo bi neka budala dozvolila da prozor spavaće sobe ne bude obezbeđen ili da u dečijoj sobi postoji otvoreno ognjište.

Iskrenost

Kad uvide da u školi ili u kući nema žandara, deci laži više nisu potrebne. Većinu dečijih laži izaziva strah, а kad straha nеmа, laganje se smanjuje. Držim da roditelj nema potrebu da laze. Stavise, оп ne bi smeo ni da se usudi da laže. Postoje mnoge porodice u kojima se nе laže, i upravo iz njih nam u Summerhil školu dolaze iskrena deca bistrog pogleda. Roditelj moze iskreno da odgovori nа svako bogovetno pitanje, počevši od toga odakle dolaze bеbе, ра do toga koliko majka ima godina.

Pubertet bez bunta

Ukoliko deca ne osecaju da ih roditelji sputavaju i ograničavaju dok su jos u dečijoj sobi, ne vidim nikakav razlog iz koga bi kasnije, tokom puberteta došlo do bunta protiv roditelja. Čak i u poluslobodnim domaćinstvima, kada je jednakost izmedu roditelja i dece izražena, uopšte ne dolazi do buntovnog nastojanja za osamostaljenjem od roditelja.

Transformacija roditelja

Roditelji moraju da odbacuju ono što šteti vaspitanju slobodne dece. Oni moraju da odbace mržnju koja se prerušila u autoritet i kritiku. Moraju da odbace netrpeljivost koja је ishodište straha. Moraju da odbace stari moral i rasuđivanje gomile. Jednostavnije rečeno, roditelj mora da pronađe i stekne svoju individualnost. Da zna na čemu је, а to nije lako, jer čovek je komplensna tvorevina. On је kombinacija svih ljudi koje је sreo i zadržava mnoge njihove vrednosti. Roditelji nameću deci autoritet svojih roditelja, jer svaki muškarac u sebi nosi sopstvenog оса, а svaka žena sopstvenu majku. I upravo takvo nametanje tog krutog autoriteta stvara mržnju, а sa njom i problematičnu decu.

Ne stavljate sebe na pijedestal

Ako vas vaši dečaci upitaju da li ste ikad mokrili u krevetu ili masturbirali, recite im istinu - hrabro i iskreno. Ako se budete ponasali kao gazda, steci cete njihovo poštovanje, ali poštovaпje pogresne vrste, pomešano sa strahom. Ako se budete spustili na njihov nivo, ра im ispričate kakva ste sve kukavica bili kao dečak, osvojicete njihovo isreno i istinsko poštovanje, koje se sastoji od ljubavi, razumevanja i potpunog odsustva straha.


A.S Nil nije bio blag, ni uvijen u svojim iznošenjima ponašanja roditelja koje šteti psihi i razvoju deteta.

Ali zato njegova direktnost nepogrešivo pogađa u centar- a to je da zaista da ne postoje problematična deca već problematični roditelji.

Koliko god bilo bolno suočiti se sa ovom pretpostavkom, treba pokušati izbaciti gore navedeno ponašanje i posmatrati kako se odnos sa detetom menja.

Jedino što nas kao roditelje drži za ovakav odnos prema detetu je strah, strah od mišljenja okoline, strah od neuspeha, potreba za kontrolom i strah da nećemo dobro vaspitati dete ako ne koristimo kazne, zabrane, pridike i sl.

Osloboditi se sopstvenog straha znači osloboditi sledeću generaciju straha.

POVEZAN POST: - Narcistični roditelji i posledice odrastanja sa njima