Majstorstvo u ljubavi

U knjizi “Majstorstvo u ljubavi” Don Miguel Ruiz osvjetljava uverenja utemeljena na strahu i pretpostavke koje razaraju ljubav u odnosima i vezama. Don Miguel Ruiz je rođen 1952. u Meksiko Sitiju. Odrastao je u Tihuani. Odgajili su ga majka isceliteljka i deda šaman. Kad je imao 21 godinu, preselio se u Ameriku kod oca, don Miguela Ruisa. Završio je medicinsku školu i postao hirurg, ali se brzo vratio proučavanju porodične tradicije, učenju i isceljivanju koje su primenjivali stari Tolteci.

U knjizi "Majstorstvo u ljubavi" navodi da se odnos u ovome svetu 95% temelji na strahu, a 5% na ljubavi.

Naravno, to će se menjati u zavisnosti od osoba i situacija, ali čak ako strah uzima 60%, a ljubav 40% - odnos se idalje temelji na strahu.

Da bismo razumeli te osećaje, Ruiz navodi neke karakteristike ljubavi i straha koje je nazvao »staza ljubavi« i »staza straha«.

Te dve staze su pomoćni nazivi koji nam omogućuju da uočimo kako živimo svoj život. Te podele služe logičkom umu da bi razumeo i pokušao da uvede nekakav nadzor nad odlukama koje donosi.

Neke karakteristike ljubavi i straha

# 1. Ljubav nema nikakvih obaveza. Strah je pun obaveza

Na stazi straha sve činimo zato što to moramo učiniti i očekujemo da će drugi ljudi učiniti nešto zato što to moraju učiniti. Imamo obaveze, ali čim nešto moramo učiniti, odupiremo se tome. Što se više odupiremo, to više patimo. Pre ili kasnije pokušaćemo izbeći svoje obaveze.

S druge strane, ljubav ne poznaje otpore. Sve radimo zato što to želimo da radimo. Tada to postaje zadovoljstvo, nalik igri- i mi se zabavljamo.

# 2. Ljubav ne očekuje ništa. Strah je prepun očekivanja

Kad se plašimo, tada stvari radimo zato što očekujemo da to moramo učiniti, a ujedno očekujemo da će drugi činiti to isto. Zbog toga strah ranjava, ali ljubav ne. Nešto očekujemo, a ako se to ne dogodi, osjećamo se povređeni – to nije pravedno. Druge ljude okrivljujemo zbog toga što nisu ispunili naša očekivanja.

Kada volimo, tada nemamo nikakvih očekivanja; radimo nešto jer to želimo raditi, a ako drugi ljudi nešto rade ili ne rade, to je zato što žele ili ne žele nešto napraviti, a tu nije reč ni o čemu ličnom.

Kada ništa ne očekujemo i ništa se ne dogodi, to nam nije važno. Ne osećamo se povređeni, jer dobro je sve što se dogodi. Zbog toga jedva da nas nešto može povrediti kad smo zaljubljeni; ne očekujemo da će naš ljubavnik nešto učiniti i nemamo nikakvih obaveza.

# 3. Ljubav se temelji na poštovanju. Strah nikoga ne poštuje

Ako vas sažalijevam, to znači da vas ne poštujem. Vi ne možete sami da donosite vlastite odluke. Kada ja moram umesto vas da donosim odluke, tada vas ne poštujem. Ako vas ne poštujem, tada ću pokušavati da upravljam vašim životom.

Gotovo uvek kada svojoj djeci govorimo kako da žive svoj život, to je zato što ih ne poštujemo. Sažalijevamo ih i pokušavamo učiniti za njih ono što bi oni trebali učiniti sami za sebe.

Kada ne poštujem sebe, kada sažalijevam sebe, tada osećam da nisam dovoljno dobar da bih mogao uspeti u ovome svetu.

Kako ćete znati kada sebe ne poštujete? Kad kažete: »Jadan ja. Nisam dosta snažan,nisam dosta inteligentan, nisam dovoljno lep, i zbog toga ne mogu uspeti«. Samosažalijenje izvire iz nepoštovanja.

# 4. Ljubav je nemilosrdna – nikoga ne sažalijeva, ali oseća samilost

Strah je prepun sažalijevanja i sažalijeva svakoga. Sažalijevat ćete me kada me ne budete poštovali, kad pomislite da nisam dosta snažan da uspem.

S druge strane, ljubav poštuje. Ja vas volim i znam da možete uspjeti. Znam da ste dosta snažni,dosta pametni i dosta dobri da sami možete donositi svoje odluke. Ne moram ja da donosim odluke umesto vas. Vi to možete učiniti. Ako pogrešite, pružit ću vam ruku i pomoći da ustanete.

Reći ću: »Možeš ti to, samo napred«.To je samilost, ali to nije isto što i sažaljenje. Samilost izvire iz poštovanja i ljubavi; sažaljenje iz nedostatka poštovanja i straha.

# 5. Ljubav je u potpunosti odgovorna. Strah izbjegava odgovornost, ali to ne znači da nije odgovoran.

Pokušaj izbegavanja odgovornosti jedna je od najvećih pogrešaka koje činimo, jer svaki čin ima svoje posledice.

Sve što pomislimo i sve što učinimo ima svoje posedice. Ako donesemo odluku, pojavljuje se ishod ili reakcija. Na ovaj ili onaj način doživećemo posledice svojih dela.

Zbog toga je svako ljudsko biće potpuno odgovorno za svoja dela, čak i ako to ne želi biti.

Drugi ljudi mogu pokušati da plate za vaše pogreške, ali vi ćete svakako platiti svoje pogreške, i to dvostruko. Kad su drugi odgovorni za vas, to dovodi samo do još veće tragedije.

# 6. Ljubav je uvijek blaga. Strah je uvijek grub

U strahu smo prepuni - obaveza,očekivanja, nemamo poštovanja, izbegavamo ogovornost i osećamo sažaljenje.

Kako se možemo osećati dobro ako uplašeni patimo? Osećamo da nas sve ugrožava; besni smo, tužni i ljubomorni ili se osećamo izdani.Bes je samo strah koji nosi masku.

Tuga je strah koji nosi masku.

Ljubomora je strah koji nosi masku.

Uz sve te emocije koje izviru iz straha i dovode do patnje, možemo se samo pretvarati da smo blagi. Ali mi nismo blagi, jer se ne osećamo dobro, jer nismo srećni.

Ako ste na stazi ljubavi, tada nemate nikakvih obaveza, nikakvih očekivanja. Ne žalite sami sebe, a ni svoga partnera. Za vas jesve dobro i zbog toga smešak nikada ne silazi s vašega lica.

Osećate se dobro sami sa sobom i zato ste srećni i blagi. Ljubav je uvijek blaga, a zbog te ste blagosti velikodušni i sva su vam vrata otvorena.

# 7. Ljubav je velikodušna. Strah je sebičan; u strahu se brinete samo za sebe. Sebičnost zatvara sva vrata.

# 8. Ljubav je bezuslovna. Strah je prepun uslova.

Na stazi straha ja ću da te volim samo ako mi dopustiš da te kontroliram, samo ako si dobra prema meni, ako se uklapaš u sliku koju sam stvorio o tebi.

Stvorio sam sliku o tebi kakva bi ti trebala biti, a budući da nisi i nikada nećeš biti slična toj slici, ja te zbog toga prosuđujem i osuđujem. Vrlo često čak se i stidim zbog tebe jer nisi onakva kakvu bih te ja želeo.

Ako se ne uklapaš u sliku koju sam stvorio, stidim te se, ljutiš me i nemam strpljenja s tobom. Samo glumim blagost.

Na stazi ljubavi nema nikakvih ako; nema nikakvih uslova. Volim te bez ikakva razloga, bez ikakvih opravdanja.

Volim te upravo takvu kakva jesi, a ti si slobodna da budeš takva kakva jesi.

Ako mi se ne sviđaš, tada mi je bolje da pronađem nekoga tko je sličniji mojoj slici.Mi nemamo prava da menjamo nekoga drugoga i niko nema prava da menja nas. Ako hoćemo da se menjamo, to je zato što se mi želimo promeniti, jer više ne želimo patiti.

# 9. Na stazi ljubavi postoji pravda.

Ako napravite pogrešku, za nju ćete platiti samo jednom, a ako zaista volite sebe, iz te ćete pogreške nešto naučiti.

#10. Na stazi straha nema pravde.

Sami sebe terate hiljadu puta da platite za istu pogrešku. Terate svog partnera ili prijatelja da hiljadu puta plaća za istu grešku.To stvara osećaj nepravde i mnogo emocionalnih povreda. Time ste sebe predodredili za neuspjeh

Ljudska bića od svega stvaraju tragediju, čak i od sitnih i nevažnih stvari. Te tragedije viđamo u uobičajenim odnosima koji vladaju u „paklu“, jer se parovi nalaze na stazi straha.

Naše veze i odnosi

U svakom odnosu postoje dva dela. Jedno ste vi - a drugi deo su vaš - sin, kćerka, otac, majka, prijatelj, partner.Vi ste odgovorni samo za svoju polovinu; niste odgovorni za drugu .

Bez obzira na to koliko mislite da ste bliski, bez obzira na to koliko je vaša ljubav snažna, ni na koji način ne možete biti odgovorni za ono što se zbiva u glavi druge osobe.

Nikada ne možete znati što ta druga osoba oseća, što veruje, kakve zaključke donosi. Ništa ne znate o toj osobi. To je istina, ali što mi činimo? Pokušavamo da budemo odgovorni i za drugu polovinu i zato se odnosi u „paklu“ temelje na strahu, tragediji i ratu za prevlast.

S drugim ljudskim bićem možemo da delimo, možemo da uživamo, zajedno stvaramo najljepši san.

Ali druga polovina ima svoje vlastite snove i volju, a mi nikada ne možemo nadgledati te snove, koliko god se trudili.

Pred nas se postavlja izbor: možemo izazvati sukob i rat za prevlast ili možemo postati prijatelj u igri i suigrač. Prijatelji u igri i suigrači igraju se zajedno, ali ne jedno protiv drugoga.

POVEZANI POSTOVI:
- Srodne duše – mit ili stvarnost?
- Koliko ste spremni za susret sa srodnom dušom? – Test