Viktor Frankl: Čovekova potraga za smislom

Čitajući knjigu “Čovekova potraga za smislom” (ili "Zašto se niste ubili") koju je napisao Dr Viktor Frankl mnogo toga može da se pokrene u vama.

Drugi naziv knjige potiče od pitanja koje je Dr Frankl često postavljao svojim pacijentima – Zašto se niste ubili - pronalazeći u odgovoru pravac kojim će voditi terapeutski proces.

Inspirisani čovekom koji je u najtežim životnim okolnostima – u koncentracionom logoru, našao smisao, izdigao se i pružio čovečanstvu nešto vredno, ne možemo da se ne zapitamo šta mi u našim datim okolnostimo možemo da damo.

Kako možemo našim malim, svakodnevnim delima , uz svesnot i prisutnost da doprinesemo da naš dom, naši odnosi, naš posao , naše okruženje - budu lepši i bolji?

I da dajući drugima - darujemo i sebi neki novi smisao u novom danu.

Logoterapija nije logopedija

Osnivač logoterapije je austrijski neurolog i psihijatar Viktor Frankl (1905 – 1997), koji je 1926. godine prvi put predstavio novi pravac u psihoterapiji i istakao značaj duhovnog aspekta u životu svakog pojedinca.

Logoterapija (ili terapija sa smislom) je pravac u psihoterapijii čiju osnovu čini podsticanje težnje svakog pojedinca da pronađe smisao u životu. Sam naziv vezan je za grčku reč „logos“ koja ima više značenja i prevodi se kao - reč, smisao ili razum.

S druge strane, logopedija je multidisciplinarna nauka koja se bavi prevencijom, otkrivanjem, dijagnostikovanjem i terapijom poremećaja komunikacije.

Dve različite nauke sa sličnim imenom.

Iskustva Viktora Frankla iz koncentracionog logora

I u najmračnijim životnim trenucima čovek je kadar da preživi i sačuva deo duševne slobode koju mu niko ne može oduzeti, čak i tada čovek može birati.- Dr Viktor Frankl

Proživljavajući stravično iskustvo kao zatvorenik nekoliko koncentracionih logora i posmatrajući brutalnost, poniženje, strah i degradaciju, Dr Frankl je došao do zaključka da veću stopu preživljavanja imaju oni zatvorenici koji su u sebi nosili neki dublji smisao.

Kako bi i sam uspeo da preživi sve strahote zarobljeništva, prisećao se svoje započete knjige i pisao noću na komadićima toalet papira.



Nakon oslobođenja i izlaska iz logora, u roku od devet dana izdiktirao je knjigu „Psihologija konc- logora“, koja će kasnije biti objavljena na engleskom kao „Čovekova potraga za smislom- Uvod u logoterapiju.

Potraga za smislom

Čoveku zapravo nije potrebno stanje bez napetosti, već težnja i borba za viši cilj kojega je dostojan. - Dr Viktor Frankl

Logoterapija identifikuje potragu za smislom života kao primarnu motivacionu silu u ljudima. Dr Frankl je definisao logoterapiju kroz 3 filozofska i psihološka koncepta:

#1. Mi smo duhovna bića sa slobodnom voljom

Ljudi nisu u potpunosti uslovljeni i u osnovi su slobodni da odlučuju o svom životu. Takođe imaju sposobnost da zauzmu lični stav prema unutrašnjim (psihološkim) i spoljašnjim (biološkim i društvenim) uslovima.

Logoterapija definiše slobodu kao prostor oblikovanja sopstvenog života u granicama datih mogućnosti.

Ova sloboda dolazi iz duhovne sfere ličnosti, koja predstavlja suštinsku ljudsku dimenziju i nalazi se iznad dimenzija tela i psihe. Ljudi nisu samo reaktivni fizički organizmi, već su duhovna bića sa autonomijom koja im daje sposobnost da aktivno oblikuju svoje živote.

#2.Volja za smislom

Ljudska bića su slobodna,ali što je najvažnije, ona su slobodna da dostignu neki cilj ili pronađu smisao.

Logoterapija vidi potragu za smislom kao primarnu ljudsku motivaciju.

Kada osoba nema "volju za smislom" u svom životu, ona će imati osećaj besmisla i praznine.

Frustracija zbog nedostatka egzistencijalne potrebe za smislenim ciljevima dovodi do agresije, zavisnosti, depresije i samoubistva, a može izazvati ili povećati psihosomatske bolesti i neurotične poremećaje.

Logoterapija nam pomaže da sagledamo i uklonimo one faktore koji nas ometaju u ostvarivanju smislenih ciljeva u životu.

#3. Smisao života

Logoterapija se zasniva na ideji da su ljudi pozvani da na osnovu svoje slobode i odgovornosti, iznesu najbolje moguće iz sebe i pruže svetu.Smisao nije neki univerzalni pojam, vezan je za pojedinca i određenu situaciju u kojoj se nalazi u tom trenutku, te se stoga neprestano menja. Nije isti za sve ljude i nije isti u svakom životnom dobu.

Iz tog razloga logoterapija ne definiše i ne nudi neki opšti smisao života.

Tražiti da vam neko navede smisao života, podseća na situaciju u kojoj bi neko postavo pitanje šahovskom šampionu - Recite mi koji je najbolji šahovski potez na svetu? Ne postoji najbolji šahovski potez koji stoji nepovezan sa trenutnom situacijom na šahovskoj tabli ili protivnikom protiv kojeg igrate. Isto je i sa ljudskim postojanjem. Ne trebamo tragati za apstraktnom suštinom života, već se trebamo fokusirati na sopstvenu misiju i konkretne zadatke koje trebamo ispuniti. - Dr Frankl “Čovekova potraga za smislom”

Dakle, logoterapija ne donosi konkretna rešenja, već pomaže u postizanju otvorenosti i fleksibilnosti, kako bi se - oblikovao svakodnevni život na smislen način.

Kako pronaći smisao?

Što pojedinac više zaboravlja sebe, predajući se da služi nekom cilju ili drugoj osobi kroz ljubav, to je više čovek - Dr Viktor Frankl

Da bismo pronašli smisao ne možemo samo tragati za njim u nekom opštem smislu. Dr Frankl kaže da se smisao ne može pronaći u sebi samom, nego u svetu- kroz određene akcije. I da samo kroz akciju uspevamo da prevaziđemo sami sebe.

Prema logoterapiji životni smisao se može ostvariti na 3 nivoa:

1. Kreirajući ili ostvarujući neko delo
2. Doživljavajući nešto ili nekog u ljubavi
3. Kroz patnju

Prvi način je prilično očigledan i podrazumeva stvaranje i ispunjenje kroz različite procese kreiranja. Dr Frankl je pronašao smisao ostvarujući svoju zamisao da napiše knjigu, pa makar i u najtežim mogućim uslovima u kojima se zatekao – pišući noću, zatočen u logoru, na komadićima toalet papira.

Drugu način je usmeren na doživljaj, bilo nečega u prirodi, umetnosti , kulturi… ili na doživljaj jedinstvenosti neke osobe koju volimo.

Kroz ljubav možemo da razumemo samu suštinu neke osobe. Duhovni čin ljubavi nam dozvoljava da osim vidljivih osobina, osetimo i skrivene potencijale i pomognemo voljenoj osobi da ih razvije. Bilo da je u pitanju dete, partner, rođak, roditelj ili prijatelj. Kroz rast naših voljenih i sami se razvijamo i postajemo bolji ljudi.

Treći put nalaženja smisla je kroz patnju.Ne možemo da izbegnemo patnju, ali možemo da biramo kako da se nosimo sa njom, kao i da pronađemo smisao u njoj.- Dr Viktor Frankl

Logoterapija prihvata patnju kao deo života i smatra da nije svrha izbegavati i negirati bol, već pronaći smisao i u takvom stanju. Ponekad se nađemo u situaciji gde ne možemo izbeći patnju, ali možemo pronaći prihvatanje i dostojanstvo čak i u njoj.

Dr Frankl ističe primer svog kolege doktora koji je izgubio suprugu i veoma patio zbog toga. Upitavši ga sa zavet, Frankl mu je odgovorio : “Vidite doktore vaša žena je pošteđena patnje, jer bi sigurno patila da ste vi umrli pre nje. A pošto ste je nadživeli, vi to plaćate to svojim oplakivanjem.” Doktoru je ovo bio dovoljan smisao za patnju, otišao je iz ordinacije sa novim osećajem, osećajem mira.

Imamo sve što nam je potrebno

Sve može biti oduzeto čoveku ,osim poslednje slobode -da bira svoj stav u bilo kom spletu okolnosti; da bira sopstveni put. - Dr Viktor Frankl

Sloboda da pronađemo smisao u svakoj situaciji otvara mnoge mogunosti u našem životu. Daje nam blagoslov prihvatanja situacije, beskrajnu motivacionu silu i duhovnu podršku na putu koji smo izabrali.