Put heroja – 17 faza lične i duhovne transformacije

Put heroja – Joseph Campbell

Proučavajući mitove i legende različitih kultura, Joseph Campbell je uočio univerzalni obrazac koji se kao glavna nit provlači kroz sve velike priče i oblikuje glavnog junaka. Nazvao ga je Put heroja.

Čitajući njegovu knjigu Heroj sa hiljadu lica, shvatamo da on ne govori samo o analizi mitova niti o strukturi po kojoj se gradi uzbudljiva priča.

Iako su njegove ideje bile inspiracija mnogim piscima i filmskim autorima, među kojima je i George Lucas, koji je Put heroja iskoristio kao jedan od temelja za stvaranje svoje filmske sage Star Wars. (Pročitajte blog vezan za mitologiju ove sage na našem blogu “Da li si džedaj”)

Zapravo nam je Campbell, još daleke 1949. godine, ostavio mapu unutrašnje transformacije i duhovnog razvoja po kojoj možemo da se krećemo, menjamo sebe, brišemo granice između svog božanskog i ljudskog dela i spajamo ih u jednu celinu.

Kroz 17 faza koje opisuje, spoznajemo da u svakom od nas postoji ovakav potencijal i da u određenom trenutku kroz splet životnih okolnosti – svi dobijamo poziv na Put heroja.

Nakon poziva javlja se samo jedno pitanje – da li ćemo biti dovoljno svesni da se na njega odazovemo?

1. Početak herojskog putovanja:
Poziv na avanturu

Ovo je prvi korak svakog herojskog putovanja.

To je trenutak kada nas život, iz svakodnevice, rutine i ustaljenih obrazaca, poziva da zakoračimo u nepoznato.

Poziv može doći kroz iznenadni susret, kao nova prilika, ali i kroz neki gubitak, rastanak ili konstantan osećaj da život koji živimo više nije u skladu sa onim što duboko osećamo.

Campbell smatra da se u tom trenutku duhovno težište čoveka pomera iz granica poznatog u zonu nepoznatog.

Sve što nam je do tada bilo važno počinje da gubi smisao. Naš dosadašnji život spolja još uvek izgleda isto, ali iznutra osećamo da smo spremni na korak ka promeni.
Poziv na avanturu prvi je znak da je došlo vreme za ličnu transformaciju.

2. Dilema:
Odbijanje poziva

Nakon poziva na avanturu, često se javlja strah od promene, praćen strahom od nepoznatog i neopipljivog. Strah od prepuštanja nečem većem od nas. Budi se ego koji po svaku cenu želi da zadrži kontrolu.

Ukoliko nas strahovi pobede, umesto da zakoračimo u nepoznato, biramo da ostanemo u onome što nam je poznato, čak i kada nas više ne ispunjava.

Zatvoreni u dosadu, naporan rad ili društvene obrasce koje prihvatamo, gubimo sposobnost da živimo autentično i postajemo žrtve sopstvenih ograničenja.

Potiskivanjem poziva u dubinu potiskujemo i deo sebe. Nesvesni sadržaji, davno zaboravljeni strahovi, dečji obrasci i arhetipi nastavljaju da deluju iz senke.

3. Pomoć je uvek tu:
Natprirodne sile

Kada se odazove pozivu i hrabro nastavi svojim putem, heroj otkriva da nije sam.

U trenucima kada izgleda da nema odgovora, pojavljuju se ljudi, okolnosti ili unutrašnji uvidi koji ga usmeravaju i pružaju mu podršku.

Campbell ovu pomoć naziva natprirodnom, ne zato što se javlja kroz čuda, već zato što prevazilazi granice našeg racionalnog uma.

Upravo tada heroj otkriva da su sile nesvesnog oduvek bile na njegovoj strani.

U utočištu sopstvenog srca pronalazi zaštitu i počinje da veruje unutrašnjem vođstvu.

Shvata da put ne mora uvek biti potpuno jasan kako bi napravio sledeći korak.

4. Korak u nepoznato:
Prelazak prvog praga

Prvih pet faza putovanja Campbell je nazvao Departure (Odlazak), jer još uvek nije izvesno da li će heroj nastaviti svoj put duhovne transformacije ili će se vratiti svom nesvesnom životu.

Ovde se susreće sa čuvarima praga – različitim oblicima mehanizama odbrane, zasnovanim na ograničavajućim uverenjima, nesigurnostima i nemogućnošću da poveruje da postoji božanska sila koja će ga nežno voditi kroz herojski put.

Prelaskom prvog praga heroj izlazi iz granica poznatog i napušta ono što mu je pružalo sigurnost. Iza njega ostaje stari način života, a ispred njega se otvara nepoznat svet.

5. U dubinama sopstva:
Utroba kita

Simbolično nazvana „Utroba kita“, ova faza zaokružuje uverenje heroja da povratak na staro više nije opcija.

U mnogim pričama to je trenutak kada pomislimo da je heroj nestao i da je sve izgubljeno, a u stvarnosti predstavlja završetak jednog dela unutrašnje borbe i trenutak ponovnog rođenja.

Heroj ulazi duboko u svoju suštinu, prihvata svetlost i tamu i pronalazi novu snagu.

Poput deteta koje sazreva u majčinoj utrobi, ovo je ključni deo transformacije u kojem ostavlja sve što mu više ne služi i prepoznaje da mnogo toga nikada nije ni bilo njegovo.

Ono što može da deluje kao kraj zapravo je početak novog života – spremnost da se rodi u novom obliku i nastavi svoj Put heroja.

6. Borba sa sobom:
Put iskušenja

Heroj ulazi u novi svet i privikava se na život vođen unutrašnjim poverenjem, umesto starim uverenjima.

Ovo je drugo poglavlje Puta heroja, koje je Campbell nazvao Initiation (Inicijacija).

Ono predstavlja drugačiji deo unutrašnje transformacije, ispunjen iskušenjima koja heroj prihvata kao lekcije i postepenim buđenjem duše heroja.

U rečniku mistika označava pročišćenje sopstva, kada se čula umiruju, a energija i interesovanja usmeravaju od običnih ka transcendentnim stvarima. ( Ako vas zanima kako izgleda jedan praktičan proces emocionalnog pročišćenja, pročitajte bloh Proces prisutnosti.)

Heroj shvata da na svom putu nije sam. Prvi put istinski spoznaje da postoji blagonaklona sila koja ga je sve vreme podržavala i vodila kroz njegovo herojsko putovanje.

7. Arhetip ženskog principa:
Susret sa Boginjom

Boginja, u simboličkom jeziku mitologije, predstavlja celovitost svega što čovek može da spozna.

Heroj je pozvan da na svom putu prihvati dualnost svoje prirode i spozna celovitost.

Boginja ga privlači, vodi i podstiče da raskine okove koji ga sputavaju. Ona nikada ne može biti veća od njegove sposobnosti da razume, ali uvek nagoveštava više nego što je u tom trenutku spreman da prihvati.

Kada postane dorastao značenju koje simbolizuje, briše se granica između onoga koji spoznaje i onoga što se spoznaje – i upravo u toj celovitosti heroj pronalazi slobodu.

8. Oslobađanje od vezanosti:
Žena kao iskušenje

Ova faza zapravo ne govori o ženi, već simbolizuje sve vezanosti i identifikacije koje prate heroja na njegovom putu.

Naslov može zvučati neobično savremenom čitaocu, ali treba imati u vidu da je knjiga Heroj sa hiljadu lica objavljena 1949. godine, kada se ovakav način izražavanja smatrao uobičajenim u proučavanju arhetipova.

Campbell koristi ženski princip kao simbol života. Žena je zapravo arhetip koji predstavlja prirodu, stvaralačku snagu, emocije, intuiciju i samu životnu energiju.

Heroj ne negira niti odbacuje telo, emocije, ljubav, seksualnost ni smrt, već se oslobađa vezanosti za njih i prihvata život u njegovoj celovitosti. Tek tada postaje ono što je oduvek bio pozvan da postane.

9. Prepoznavanje autoriteta:
Pomirenje sa ocem

Pomirenje ne dolazi kroz borbu sa spoljnim autoritetom, već kroz prevazilaženje unutrašnjih podela koje nosimo.

Campbell ovde misli na svaki spoljašnji ili unutrašnji autoritet kojem smo dali moć: društvo, religiju, tradiciju, pravila, ali i sopstvenog unutrašnjeg sudiju.

Govori o dva zmaja koja je čovek sam stvorio – jednom kojeg doživljava kao strogi i kažnjavajući autoritet (superego) i drugom koji predstavlja njegove potisnute želje, strahove i nagone (id).

Dok god živimo između te dve sile – straha od kazne i potrebe za dokazivanjem – ostajemo zarobljeni.

Tek kada stekne poverenje u milosrdnu prirodu Oca, Heroj se oslobađa vezanosti za ego i dolazi do istinskog pomirenja.

10. Uzdizanje:
Apoteoza

Apoteoza je trenutak kada heroj prevazilazi poslednje granice ega i otkriva božanski potencijal koji je oduvek bio prisutan u njemu.

Ne odbacuje svoju ljudsku prirodu, već je razume, integriše i stavlja u službu višeg cilja.

Podele na dobro i zlo, strah i krivicu, kao i odjeci uverenja stečenih u detinjstvu, više nemaju vlast nad njim. Umesto da svet doživljava kroz suprotnosti, Heroj počinje da prepoznaje jedinstvo koje ih povezuje.

Campbell ovu fazu opisuje kao stanje oslobođeno straha i unutrašnjih podela.

To nije bekstvo od života niti od ljudske prirode, već njeno potpuno prihvatanje i prevazilaženje ograničenja ega. Heroj postaje ono što je oduvek nosio u sebi – svesno biće koje živi u skladu sa svojom istinskom prirodom.

11. Prosvetljenje:
Vrhunski dar

Na kraju ovog puta um prevazilazi sve simbole, predstave i božanske likove.

Heroj dolazi do iskustva koje Campbell naziva prazninom – ne kao ništavilom, već kao stanjem koje prevazilazi sve podele i ograničenja uma.

Božanski potencijal koji je otkrio u sebi, više ne doživljava kao ideju – već kao živu spoznaju koja obuzima čitavo njegovo biće.

Prolazi kroz iskustvo nalik povratku u blaženstvo bezbrižnog detinjstva i počinje da doživljava život onakvim kakav zaista jeste.

12. Lepota Raja:
Odbijanje povratka

U dubini svog bića heroj shvata da dar koji je stekao na svom putovanju nije namenjen samo njemu, već obnovi sveta.

Odbijanje povratka predstavlja iskušenje koje nastaje nakon neposrednog iskustva jedinstva i blaženstva.

Campbell naglašava da cilj nije samo stići do prosvetljenja, nego i vratiti se među ljude kako bi stečeno iskustvo postalo izvor promena za druge.

Smatra da je ovo jedna od najtežih faza jer povratak u svakodnevni život i staro okruženje može delovati kao ponovno udaljavanje od stanja prosvetljenja do kojeg je mukotrpno stigao.

13. Poslednje prepreke:
Magični beg

Magični beg predstavlja poslednje iskušenje na putu povratka.

Heroj nosi “eliksir” koji može promeniti svet, ali upravo zato nailazi na otpor sila koje žele da održe stari poredak.

Taj otpor može dolaziti spolja, ali i iz njegovih poslednjih unutrašnjih vezanosti i strahova.

Uz pomoć viših sila, ali i sopstvene unutrašnje snage, Heroj uspeva da prevaziđe sve prepreke i vrati se među ljude, noseći neprocenjiv dar koji želi da podeli sa drugima.

14. Put iz mističnog iskustva:
Spoljašnja pomoć

Spoljašnja pomoć podseća da Heroj nikada nije bio sam na svom putovanju.

Kada izgubi snagu ili poželi da ostane u blaženstvu, život mu, vođen milošću, pomaže da se vrati u svakodnevni svet.

Bilo kroz stvarnu spoljašnju pomoć ili kroz nevidljivu podršku koja ga prati na putu povratka, heroj biva vođen ka svom konačnom zadatku.

Suština je da se eliksir sada nalazi u njegovim rukama kako bi ga podelio sa drugima – još važnije da shvati da mora da pronađe pravi način da svoju spoznaju učini razumljivom.

Campbell kaže:
„Bilo da je spasen spolja, podstaknut iznutra ili blago nošen rukama božanstava-vodiča, on ipak mora da se sa svojim darom vrati u odavno zaboravljenu atmosferu u kojoj ljudi – koji su tek delići celine – zamišljaju da su potpuni. Predstoji mu da se pred društvom pojavi sa svojim eliksirom koji razara ego, a iskupljuje život, te da primi povratni udar u vidu racionalnih pitanja, oštrog negodovanja i zbunjenosti dobrih ljudi koji ne mogu da shvate o čemu je reč.“

15. Spajanje dva sveta:
Prelazak praga povratka

„Kraljevstvo bogova nije odvojeno od našeg sveta, već njegova zaboravljena dimenzija.”

Ova rečenica je suština petnaeste faze u kojoj heroj donosi na dar oba sveta i prenosi poruku o tome da je božansko i ljudsko deo jedne celine.

Campbell kaže:
“Za heroja koji se vraća jeste da – nakon iskustva vizije ispunjenja koja je zadovoljila njegovu dušu – ponovo prihvati prolazne radosti i tuge, banalnosti i bučne vulgarnosti života. Zašto se vraćati u takav svet? Zašto pokušavati da se ljudima i ženama, obuzetim strastima, učini uverljivim – ili čak zanimljivim – iskustvo transcendentnog blaženstva?”

Najlakše bi bilo ostati u blaženstvu tog jedinstva i zauvek se udaljiti od sveta i njegovih niskih strasti, patnji i protivrečnosti.

Međutim, pravi cilj transformacije zvane Put heroja – nije bekstvo od života, već spoznaja i povratak u njega. Tek kada mudrost stečenu na putovanju uspe da živi u svakodnevici i podeli sa drugima, njegovo putovanje dostiže cilj.

16. I nebesko i zemaljsko:
Gospodar dva sveta

Heroj kao gospodar dva sveta se kreće slobodno između svakodnevice i božanskog – ne mešajući njihove zakonitosti, ali prepoznajući da pripadaju istoj stvarnosti.

Oslobođen ega i ličnih vezanosti, Heroj ne nastoji da upravlja životom prema svojim željama, već se prepušta dubljem poretku života koji kroz njega deluje.

Campbell opisuje ovu fazu na sledeći način:
“Pošto su njegove lične ambicije potpuno iščezle, on više ne pokušava da „živi”, već se spremno prepušta svemu što se u njemu može odviti; on, drugim rečima, postaje bezimen. Zakon živi u njemu uz njegov bezuslovni pristanak.”

17. Prihvatanje celine života:
Sloboda življenja

Sloboda življenja predstavlja završetak Puta heroja.

Pomiren sa prolaznošću, više ne živi vođen strahom od gubitka, neuspeha ili smrti.

Oslobođen vezanosti za ishod svojih dela, prihvata život u njegovoj celovitosti i deluje u skladu sa dubljim poretkom postojanja. I upravo u toj slobodi pronalazi istinski mir.

Campbell kaže:
„Obavljaj posao koji moraš bez vezanosti… Prepuštajući sva dela Meni, sa umom usredsređenim na Ja, oslobađajući se čežnje i sebičnosti – bori se, nepomućen tugom.”

Možda će vas Put heroja inspirisati da napišete novu herojsku sagu ili kreirate čarobni svet prateći Campbellove korake. A možda će vam pomoći da prepoznate u kojoj se etapi sopstvene lične i duhovne transformacije trenutno nalazite.

U svakom slučaju, Heroj sa hiljadu lica predstavlja dragocenu mapu za svakoga ko traga za dubljim razumevanjem sebe i života.

Campbell nije izostavio nijednu važnu etapu ljudskog razvoja, spajajući mitologiju, psihologiju i duhovnost u jedinstveno putovanje koje nazivamo životom.

Na samom kraju knjige, Campbell kaže:
„Šta je, dakle, ishod tog čudesnog prolaska i povratka? Bojno polje je simbol polja života, gde svako stvorenje živi od smrti drugog. Spoznaja neizbežne krivice života može toliko opteretiti srce da čovek, poput Hamleta ili Ardžune, odbije da nastavi dalje. S druge strane, poput većine nas ostalih, čovek može stvoriti lažnu, na kraju neopravdanu sliku o sebi kao o izuzetnoj pojavi u svetu – nekome ko nije kriv kao drugi, već je opravdan u svom neizbežnom grešenju jer predstavlja dobro. Takva pravednost u sopstvenim očima vodi ka pogrešnom razumevanju, ne samo sebe, već i prirode čoveka i kosmosa. Cilj mita je da otkloni potrebu za takvim neznanjem o životu, postižući pomirenje pojedinačne svesti sa univerzalnom voljom.“