Generacija Z uskoro stiže na “svetsku pozornicu”

Generacija Z ili Gen Z naša prva potpuno digitalna generacija na planeti, ima kolektivnu svest koja se razlikuje čak i od njihovih neposrednih prethodnika milenijalaca. Ako je vaše dete rođeno nakon 1996. godine onda sigurno shvatate o kakvoj razlici je reč.

Budite spremni, jer prema onome što vidim, osećam i čitam – dolazi jedna potpuno drugačija generacija u odnosu na sve prethodne.

U generaciju Z spadaju deca rođena od 1996-2012. Njihov raspon godina se sada kreće od 10 do 25 godina.

Oni su prva digitalna, online generacija, koja nikad nije živela u “offline“ okruženju.

Sa tehnologijom na dohvat ruke – generacija Z je uspela da se poveže sa dalekim kulturama i ljudima, ali i da skupi mnogo informacija o svetu u kome žive u mnogo mlađem uzrastu nego bilo koja generacija pre njih.

Pristup informacijama i konstantni kontakti sa celim svetom doveli su do toga da oni već sada imaju kreirane čvrste stavove o društvenim, poslovnim, ekološkim, ekonomskim i svim ostalim normama.

Prema istraživanju Standford univerziteta tipični predstavnici ove generacije:
✓ vole samostalnost, ali s druge strane duboko brinu o drugima
✓ teže raznolikoj zajednici
✓ neguju toleranciju
✓ vole saradnju
✓ društveni su
✓ cene fleksibilnost
✓ izuzetno su praktični
✓ stalo im je do autentičnosti
✓ najbolje se snalaze u nehijerarhijskom vođstvu.

Bliži se trenutak kada će ova generacija koja čini više od 1/3 stanovnika naše planete postati – državnici, menadžeri, umetnici, radnici, nastavnici ili aktivisti.

Svet se uveliko priprema i analizira navike i stavove generacije Z, bilo da je reč o obrazovanju u osnovnim i srednjim školama, na fakultetima, o njihovim radnim navikama, ali i u domenu ekonomije i potrošnje.

Da li smo i mi na Balkanu spremni da im damo prostor da unesu promene koje prirodno nose?

Ili cemo se truditi da ih pod svaku cenu “uguramo” u naše postojeće navike i običaje?

Ja se iskreno nadam da će ova generacija imati dovoljno snage da “razdrma” ovo naše, još uvek duboko patrijarhalno društvo.

Borci za prava na različitost

Jedna od glavnih karakteristika generacije Z je beskompromisna tolerancija prema verskoj, etničkoj, rasnoj, psihološkoj, socijalnoj ili seksualnoj različitosti.

Upoznajući ovaj svet putem društvenih mreža, vrlo rano su došli u dodir sa raznim grupama ljudi na ovoj planeti. Takođe se se upoznali i sa problemima sa kojima se susreću, pogotovo onima koji su vezani za odbacivanje i ne prihvatanje od strane porodice i zajednice.

Iz tog razloga su izetno osetljivi na bilo koji vid represije i neprihvatanje različitosti.

Njihovi stavovi po ovom pitanju se veoma razlikuju od stavova sredine u kojoj žive, budući da su ih kreirali putem online zajednice, a ne u okruženju u kome su se rodili i odrasli.

U mnogim istraživanjima, kada su u pitanju afiniteti ove generacije vezani za uslove na radnom mestu – kao jedan od prioriteta navode da im je veoma važno da rade u raznolikoj i tolerantnoj zajednici.

Ako nam je išta u budućnosti potrebno to je tolerancija koju ova generacija nosi.

Gen Z na radnom mestu

Što se radne etike tiče generacija Z želi da radi smislen posao koji će im pružiti i osećaj autonomije i fleksibilnosti. Takođe im je jako važna ravnoteža između poslovnog i privatnog života i dobri međuljudski odnosi na radnom mestu. Izgleda da se pripadnici ove generacije ne plaše da traže ono što smo svi želeli, dok s druge strane poslodavci smatraju da su “previše razmaženi”.

Osećaj za ravnopravnost polova proširili su i na poslovni svet, tako da prema trenutnim istraživanjima u Americi razlika po satu zaposlenih žena u odnosu na muškarce iznosi samo 2 dolara, za razliku od svih prethodnih generacija koja je iznosila 6.74 dolara.

Ova generacija je za sada pokazala i najmanju lojalnost kompanijama i ne prezaju od promene posla ukoliko smatraju da nisu dovoljno plaćeni ili da su izloženi prevelikom stresu.

Budući da je svet kapitalizma odavno zreo za promene i humaniji odnos prema zaposlenima, verujem da će ova generacija biti ta zbog koje će se te promene vrlo brzo sprovesti u delo.

Budućnost muškog roda

Generacija Z ruši i tradicionalne rodne uloge.

Njihov moto je – Ako neko želi da živi u skladu sa postojećim pravilima vezanim za polove, to je okej. Ako ne želi i to je u redu.

Tadicionalne granice među polovima prilično su se “istanjile”, tako da ne postoji jasna diferencijacija kao u prethodnim generacijama.

Ono što većini starijih generacija “bode oči” jeste – uticaj na mlađu mušku populaciju, koji većina posmatra kao negativan i nametnut od strane društvenih mreža.

A da li je zaista tako?

Ili su novim muškim generacijama jednostavno dosadili višemilenijumski mačo steretipi u kome su muškarci manje muškarci ukoliko usvoje neke “ženske” osobine.

Šta kažu Gen Z dečaci?

EJ Dohring, 22, Phoenix,USA:
Koji su stereotipi vezani za muški rod danas koje biste voleli da promenite? „Najproblematičniji stereotip je ideja da muškarci ne mogu biti u kontaktu sa svojim emocijama. To me podseća me na klasičnu sliku iz ratnog filma u kojoj majka plače zbog smrti svog sina, a otac stoički gleda. Pusti suzu čoveče! “

Zeeshan Hassan-Adoh, 16, New York, USA:
Šta muškost znači za Gen Z? „Muškost za ovu generaciju je zastareli ideal koji polako bledi kako se naša kultura pomera u širem, manje konkretnom pravcu. Osećam da naša generacija vidi rodno izražavanje kao nešto što bi trebalo da bude važnije za sebe nego za druge.”

David Cash, 20, Toronto, Kanada:
Recite nam da li ste nekad “izazvali” postojeću ideju muškosti? „Dovodim u pitanje svoj osećaj muškosti što je češće moguće. Mislim da je dosadno živeti u strogim okvirima onoga što je društveno ispravno. Ponekad želim da se našminkam. Ponekad poželim da kupim nešto iz ženskog odeljenja. To me ne čini manje muževnim, u stvari, čini suprotno – potvrđuje moju muškost jer dajem sebi dozvolu da bez pardona mogu da budem onakav kakav jesam.” (intervjui preuzeti sa sajta – www-verygoodlight-com)

Izgleda je došao trenutak da ova nova generacija postavi nove standarde i izazove postojeći patrijarhalni sistem u kome živimo vekovima.

Neke stvari koje nam se sa da čine ekstremnim, poput ove da se dečaci šminkaju, plaču ili nose feminiziranu garderobu, predstavljaju jedan, ali prvi i važan korak koji će vremenom prerasti u jedno zdravije muško društvo.

Sve ovo me podseća na period zamaha feminizma kada su žene pojurile u muški svet ponašajući se poput njih i preuzimajući sve što im je do tad bilo zabranjeno. A sada lagano shvataju da nije nužno preuzeti sve muške kvalitete da bi bile deo sveta.

Tako i ovaj talas prelaska dečaka generacije Z u tzv “žensku teritoriju” možemo posmatrati kao jednu tranziciju.

I da se potrudimo da je razumemo.

Jer ukoliko osuđujemo udaljavamo se.

Ukoliko prihvatamo postajemo bliži.

POVEZANI POSTOVI:
– Problematična, razmažena i slobodna deca: Aleksandar S. Nil