Četiri faze tugovanja

Četiri faze tugovanja su povezane ne samo sa gubitkom voljene osobe, već i sa drugim situacijama koje u našem životu izazivaju tugu, kao što su gubitak posla, razvod, raskid, rat, pandemija ili izolacija.Situacije poput izolacije koja nam se dešava usled pandemije dovode do doživljaja gubitka kontrole, osećaja nesigurnosti, zabrinutosti i tuge zbog gubitka fizičkog, mentalnog i emocionalnog blagostanja.

Postoje 4 faze tugovanja koje su zaštitnog karaktera i omogućavaju nam da prihvatimo činjenicu da se gubitak dogodio, da proživimo bol gubitka, i da se prilagodimo daljem životu uz preusmeravanje emocionalne energije.

Proces tugovanja prati iz faze u fazu prati niz emocija:.

✓ 1. faza - šok, neverica, umrtvljenost, zaprepaštenje, negiranje, poricanje, zbunjenost, bespomoćnost
✓ 2. faza - protest, bes, čežnja, potraga za izgubljenom osobom, poricanje smrti, čežnja za proteklim vremenom
✓ 3. faza - tuga, povlačenje, bespomoćnost, dezorganizacija
✓ 4. faza - traženje smisla, prihvatanje novih situacija i uloga, novog načina života, preuzimanje kontrole, reorganizacija.

Koje su faze tugovanja koje možemo osvestiti u trenutnoj situaciji u kojoj se svet nalazi?

Situacija u kojoj se ceo svet trenutno nalazi, doprinosi da se oseámo kao žrtve fizičke i emocionalne traume, da osećamo nemoć, da se osećamo nesigurno i nezastićeno - da imamo doživljaj da je svet nije bezbedno mesto.

Pored situacije sa epidemijom i izolacijom brine nas i vreme koje dolazi donoseći sa sobom finansijske poteskoće i manifestuje se kao nedostatak opcija koje imamo, uz očaj i doživljaj neuspeha, nestabilnosti i nesigurnosti u vezi sa time da znamo kako svet funkcioniše, uz gubitak identiteta, bezbednosti, autonomije ili očekivanja sto sve dovodi do procesa tugovanja.

- Prva faza - negiramo da je virus u našoj blizini, da je zaista opasan, sumnjamo da je to politička igra i manipulacija. Imamo osećaj neverice da je sve to toliko opasno po nas. Dobro je da u ovoj konkretnoj situaciji postoji stepen straha u ovoj situciji koji nas može zaštititi da primenom mera izbegnemo neželjene posledice. Ono što bi bilo korisno je da se informisemo kako bi izbegli osećaj bespomoćnosti.

- Druga faza - karakteristične emocije su ljutnja i bes /na lekare, državu, povratnike, neistomišljenike…/ pa kao posledicu imamo žal za prošlim vremenom .

- U trećoj fazi u kojoj preovladavaja dezorganizacija i bespomoćnost raspitujemo se koliko će sve trajati , da li su se naši prijatelji razboleli, preispitujemo sebe da li smo mogli nešto da promenimo ili da li smo nešto uradili pogrešno.

- Četvrta faza – traženje smisla, prihvatanje novog načina života. Ono što možemo naučiti prolazeći kroz ovu epidemiju i izolaciju je da poštujemo prijatelje i razvijamo kvalitetne međusobne odnose, počnemo da menjamo pogled na svet, da radimo na tome da gradimo mir i spokojstvo u sebi, da razvijamo duhovnost i otkrijemo način kako možemo da računamo jedni na druge.

Slavica Putnik, magistar menadžmenta, transakcioni analitičar-savetnik, član Društva psihoterapeuta Srbije, praktičar yoge

Povezan post: Emocije - nemoć