Emocionalna pismenost: Naučite da dajete, primate i tražite

Emocionalna pismenost – put do osećaja lične moći

Emocionalna pismenost znači da umete da baratate sa emocijama – tako da one rade za vas, a ne protiv vas.

Emocije su jako moćne, one su deo nas i ostavljaju lični pečat u svim našim socijalnim interakcijama – u kući, na poslu i u društvu.

Biti emocionalno pismen znači da možete spoznati svoje i tuđe emocije, njihov intenzitet i uzrok.

Biti emocionalno pismen znači razviti empatiju i preuzeti odgovornost za uticaj vaših emocija na druge ljude.

Neke lekcije iz emocionalne pismenosti koje vam prenosimo, sigurno će vam pomoći da za početak osvestite svoja osećanja.

Takođe i da ih bezbedno da izrazite, da uvidite kada i na koji način to da uradite i šta vas koči na tom putu.

Claude Stainer – emocionalni aktivist

Claude Stainer je bio američki psihoanalitičar (1935-2017), blizak kolega i prijatelj Erica Berna,osnivača transakcione analize.

Steiner je kao uticajan transakcioni analitičar zaslužan za pojam emocionalne pismenosti.

Više od 30 godina bavio se proučavanjem ljudskih emocija i razvio metodu za poboljšanje kvaliteta emocionalnih interakcija uz pomoć alata iz transakcione analize.

Njegova najpoznatija knjiga – Školovanje srca (Emotional Literacy, Intelligence with a Heart) predstavlja vodič kroz emotivni svet i dragocen trening koji nas izvodi na put ljubavi i harmoničnih odnosa.

Merna jedinica za razmenu emocija

U transakcionoj analizi se merna jedinica emocionalne razmene naziva – strouk (stroke).

Eric Berne je strouk definisao kao jedinicu socijalnog prepoznavanja ili poruku kojom se prepoznaje nečije postojanje.

Sigurno ste se nekad našli u situaciji da želite nekom da udelite kompliment ili kažete nešto afirmativno, ali vam je bilo glupo da to uradite.

Svima se to dešava.

To je jednostavno tako, jer nikad nismo naučili da otvorenog srca razmenjujemo komplimente, priznanja ili pohvale.

Više smo “navijeni” na negativnu stranu – na kritike, primedbe ili na izbegavanje emocija.

Strouk dakle može biti pozitivna ili negativna poruka, a Stainer je u knjizi “Emotional Literacy” koristi isključivo kao pozitivnu jedinicu prepoznavanja.

Strouk može biti verbalan (kada rečima izražavamo komplimente, ljubav ili dajemo podršku) ili fizički (u obliku dodira , poljubaca, zagrljaja,držanja za ruke, tapšanja po ramenu…).

Koristeći ovakve alate možemo da se približimo drugim ljudima, da ostvarimo bolje odnose, povećamo samopouzdanje i što je najbitniije – otvorimo srce za ljubav.

Jer činjenica je da su ljudi željni ljubavi.

Ko je glavni krivac za negativne stroukove?

U našoj podsvesti se krije puno toga.

Naš mozak tokom prvih sedam godina života vredno radi i upija kao sunđer sve ono što smo emotivno doživeli , ali i videli i čuli u kući u kojoj smo odrastali.

Eric Berne je u transakcionoj analizi te naše unutrašnje , nesvesne programe podelio u tri ego stanja – dete , odrasli i roditelj.

Da ne zalazimo dublje u analizu ego stanja (detalje možete pronaći u knjizi- Eric Berne “Šta kažeš posle zdravo”) – dete predstavlja naš kreativni i emotivni deo, odrasli je naš racionali deo, a roditelj je skup zaštitničkog ponašanja prema ljudima koje volimo.

Što bi značilo da se mi u svakodnevnim socijalnim interakcijama prebacujemo iz jednog ego stanja u drugo u zavisnosti od situacije, osobe i naučenih programa.

U ego stanju roditelja u našoj podsvesi zapisane su sve afirmativne, kao i kritičke poruke koje smo dobijali od naših roditelja.

Glavni krivac za negativne poruke koje nam se motaju po glavi jeste takozvani unutrašnji “kritički roditelj”, čije poruke i dalje mogu glasno da odjekuju – da ismevaju, zabranjuju, ponižavaju , kritikuju, prebacuju …

Otvoreno srce slobodno prima, traži i daje

Ovaj deo emocionalnog treninga iz Stainerove knjige otvara nove vidike i oslobađa od društvenih i porodičnih normi koje su nas udaljile od iskrene i otvorene komunikacije sa osobama koje volimo i cenimo.

Trening počinje sa #nultom transakcijom, a to je da zatražite dozvolu od osobe sa kojim planirate da razmenjujete emocije/stroukove.

Nije svako uvek spreman, niti raspoložen da primi od vas neku pozitivnu poruku.

Da bi ste izbegli nesporazume možete koristiti rečenice poput : Mogu li da ti kažem šta najviše volim kod tebe? Osećam se uznemireno poslednjih dana, mogu li da ti ispričam o čemu se radi? Želela bih da ti se izvinim za moju jučerašnju reakciju i sl.

#1. Imate pravo da slobodno pružate iskrene pozitivne izjave

Veoma je bitno da pozitivne izjave budu iskrene i da dolaze iz srca. Nemojte ih davati tek tako, samo da biste udelili neki kompliment, pohvalu ili izjavu ljubavi.

Na intuitivnom nivou svi mi osećamo da li je neko iskren prema nama ili ne.

Neka reči prate vaše iskrene emocije.

Nekim ljudima je lako da budu iskreni, jer znaju kako se zaista osećaju i u kontaktu su sa svojim srcem. Za druge je ovo tek početak učenja o sopstvenim emocijama.

Poruke koje možete čuti od kritičkog roditelja mogu izgledati ovako: Izgledaćeš kao budala, ako ne želi da čuje ono što imaš da kažeš. Ovaj strouk nije prikladan, sigurno ću zvučati otrcano,jer ne umem da izaberem prave reči. Možda ću delovati neiskreno, bolje da ne rizikujem. Sigurno će pomisliti da si očajnik koji nema puno prijatelja.

Vrlo važno je da shvatite da ove ili slične poruke svi imamo, jer niko od nas nije odrastao u idealnom roditeljskom domu. Budući da su to samo odjeci reči, možete rešiti da je vreme da počnete da ih ignorišete.

#2. Imate pravo da tražite pozitivne izjave ukoliko ih ne dobijate

Traženje stroukova nije lak zadatak i nosi puno više rizika nego njihovo davanje ili primanje.

Uvek ćemo biti nesigurni da li ćemo dobiti odgovor kakav očekujemo.

Lepo je kad dobijete neki strouk, a isto tako možete provesti dane i mesece u tišini, čekajući da vam neko kog volite ili s kim radite uzvrati ili da neki kompliment, pohvalu, izjavu ljubavi…

To se verovatno događa jer osoba koju volite nikad nije naučio/la da to radi. Ili neprekidno čuje poruke svog kritičkog roditelja.

U stvarnosti , ako dobro formulisana pitanja postavimo dobrom prijatelju ili partneru sigurno ćemo dobiti nešto lepo i pozitivno, bez obzira na naša predviđanja u glavi.

Na primer , možemo pitati nekog šta misli o nama kao roditelju , jer smo imali težak razgovor sa svojm detetom tinejdžerom i osećamo se nesigurni. Ili ako smo napisali važan mejl možemo pitati kolegu da ga pročita i kaže nam da li mu se sviđa. Možemo postaviti pitanje o našem fizičkom izgledu – Pojavile su mi se bore , molim te reci mi koji deo mog lica ti se najviše sviđa.

Naravno i pitanja tipa – Da li me voliš? Zašto me voliš?

Poruke koje možete čuti od kritičkog roditelja mogu izgledati ovako: To pitanje je previše glupo. Nikad nećeš dobiti iskren odgovor. Izgledaćeš kao očajnica. Ne budi detinjast.

#3. Prihvatanje pozitivnih izjava

Ponekad smo toliko gladni stroukova, da nam se može poremetiti osećaj za njihovo primanje.

Ako smo kao mali naučeni da stalno dobijamo kritike i negativne poruke, a da pohvala i pozitivnih poruka gotovo da nije ni bilo, jednostavno nećemo znati da prihvatimo afirmativne poruke od drugih ljudi. Možda ste odrasli sa narcističnim roditeljima za koje je tipično ovakvo ponašanje prema deci.

Komplimenti i izjave ljubavi će se odbijati od nas i kliziti poput prosute vode.

Takođe nećemo umeti ni da tražimo stroukove, jer obično ove dve kombinacije idu jedna s drugom.

Zbog ovakvog iskustva, desiće se da nekad brže prihvatamo kritike nego komplimente.

Bilo bi dobro da se ovaj deo treninga radi sa osobom koju volimo i u koju imamo puno poverenje, budući da zahteva obostrano uključivanje i strpljenje, kako onog ko prima, tako i onog ko daje stroukove. Takođe zahteva kontinuirani rad neki duži vremenski period.

Ako osoba koja daje stoukove uvidi da pozitivna izjava nije primljena kako treba, može postavljati pitanja poput: – Da li si čuo šta sam rekla? Da li prihvataš? Da li mi veruješ? Čini mi se da nisi baš prihvatila kompliment. Molim te prihvati, zaista mislim tako. Da li mogu nekako drugačije to da kažem, da bi prihvatio?

#4. Odbijanje – Hvala, ali ne hvala

Najočigledniji primer odbijanja pozitivnih stroukova jesu stroukovi koji imaju seksualnu konotaciju, a dobijamo ih od nekog za kog nismo zainteresovani.

Mnogi muškarci ne shvataju ozbiljno i ne prihvataju ovo odbijanje , jer su usvojili neke stereotipe o ženama poput ovog – da većina žena kaže ne, a zapravo misli da.
Suština je da izjava – Ne, ali ne hvala zaista znači – ne

Vrlo je važno , naročito u današnje vreme, edukovati decu na ovu temu, kako bi bila sigurna da kategorično treba da odbijaju stroukove sa ovakvom tematikom.

Veština odbijanja neželjenih stroukova se stiče vežbanjem i propitivanjem – da li ovaj strouk odbijam jer nije dobar za mene ili odbijam ovaj strouk zato što moj unutrašnji kritički roditelj ne želi da ga primim?

Kad shvatimo u čemu je stvar, možemo da odbijemo strouk ako ga zaista ne želimo ili da se borimo sa kritičkim roditeljem kao što je prikazano u tački #3.

#5. Davanje pozitivnih izjava samom sebi

Poslednji, ali ne i manje važan od ostalih.

Iako zapravo ne postoji prava zamena za stroukove koje dobijamo od drugih, davanje stroukova samom sebi, kad nema ljudi oko nas koji bi nas podrzali, jednako je vazan deo treninga.

Većina nas je naučena da misli kako je “tapšanje sebe po ramenu” neksromno, glupo ili ponižavajuće.

Davanje pohvala, odnosno pozitivnih stroukova samom sebi, ne treba da bude ni glupo, ni neprijatno .

Jedina stvar koja je tu neprijatna je naravno – naš unutrašnji kritički roditelj.

Potrebno je usvojiti neke strategije za borbu protiv kritičkog roditelja kad se u našoj glavi ojave izjave tipa – glup si, nesposoban,ružan,slab, ništa ne znaš, opet ćeš sve upropastiti …

Najbolji način je korišćenje suprotnih izjava.

Na primer, ako vam glas kritičkog roditelja kaže – Nesposoban si i glup, ljudi ne mogu da se oslone na tebe – potrebno je ubaciti kontraizjavu koja može da glasi – Ja sam sposoban i pouzdan. Imam dvoje zdrave dece kući o kojima se uspešno brinem. Ponosam sam na njih i sebe.

Ili ako vam kritički roditelj kaže da ste ružni, debeli ili neugledni , možete koristiti rečenicu poput – Nisam baš foto model, ali imam zdravo telo i mnogi ljudi mi kaže da sam im privlačna.

Ukoliko imate jakog kritičkog roditelja, vrlo je verovatno da ćete u svoj život privući ljude sa istim takvim programom, koji će vas stalno kritikovati i omalovažavati.
Ove ili slične rečenice možete koristiti i u komunikaciji sa njima.

Školujte svoje srce

Nadamo se da će vam ovaj deo treninga o emocionalnoj pismenosti iz Stanerove knjige “Školovanje srca” osvetliti barem deo problematike , dilema i nesvesnih zabrana sa kojima se svi svakodnevno susrećemo.

Srce i emocije su sastavni deo nas kao ljudskih bića.

A sva ljudska bića imaju potrebu da daju, primaju, čak i traže ljubav, kako kaže ovaj cenjeni psihoanalitičar.

Da bismo otvorili srca, moramo da se zapitamo koliko puta dnevno zapravo ispunjavamo našu osnovnu ljudsku funkciju – izražavanje ljubavi prema drugima.