Mržnja prema sebi: Kako je razumeti i prevazići?

Mržnja prema sebi (engl.self-hate) je jaka i bolna reč. Još jače odzvanja u srcima onih koji se suočavaju sa ovom emocijom, ali i posledicama koje ostavlja na psihičko, emotivno i fizičko zdravlje.

Prolazeći kroz proces socijalizacije tokom odrastanja, svi smo dobili određene poruke od roditelja i okoline, da neke naše osobine, emocije ili ponašanje nije poželjno, dobro, da je nevaspitano i sl.

Iz tog razloga se svi nalazimo na određenoj poziciji na skali mržnje prema sebi, jer svi nosimo u sebi tamnu stranu za koju smatramo da nije poželjna.

Međutim postoje osobe koje nose duboko zakopanu mržnju prema sebi.

Oni su odrastajući u nezdravoj porodici stekli jako lošu sliku o sebi i imaju vrlo malo prostora u svom psihičkom sklopu da u kontinuitetu misle pozitivno o sebi. Takođe vrlo lako upadaju u spiralu negativnosti, čak i na najmanje kritike od strane okoline.

Kako bi pobegli od boli i negativnih emocija, često ispoljavaju različite destruktivne oblike ponašanja poput alkoholizma, bolesti zavisnosti, promiskuiteta, kockanja, prekomernog trošenja, samopovređivanja i sl.

Okolina i porodica se uglavnom uključuju u život ovih ljudi, tek kada dođe do ispoljavanja negativnog ponašanja i njihova pažnja fokusirana je na izlečenje posledica, a ne uzroka.

Jedna od ključnih rečenica koju često ističe Dr Gabor Mate je: “Glavno pitanje nije zašto zavisnost, nego zašto bol.”

Gde počinje mržnja prema sebi?

Mržnja prema sebi nastaje kao posledica odrastanja u disfuncionalnim porodicama.

Uglavnom se radi o jednom ili oba roditelja sa narcističnim tendencijama, kojima nedostaje empatija, kao i sposobnost da na adekvatan način pružaju ljubav i vode brigu svojoj deci.

Šta sve obuhvata neadekvatno ponašanje roditelja koje dovodi do mržnje prema sebi:

⦿ ne prihvata dete onakvo kakvo jeste,
⦿ nema želju da upozna svoje dete,
⦿ želi pod svaku cenu da ga uklopi u svoju viziju,
⦿ oseća stid zbog svog deteta kada se ne ponaša onako kako želi,
⦿ vrši razne psihičke pritiske kao što su - konstantne kritike, upoređivanje sa drugima, omalovažavanje, ponižavanje, vređanje, pa i fizičko zlostavljanje poput batina, šamaranja i sl.
⦿ ne upućuje ili upućuje vrlo malo pohvala (pohvale su uglavnom vezane za one stvari koje roditelj želi da vidi kod deteta..npr.dobre ocene, uspeh na takmičenjima i sl)

Nezdrava porodična dinamika i mržnja prema sebi

“Da bismo razumeli kako se razvija mržnja prema sebi, moramo da uvidimo kako se jedan ili oba roditelja u disfuncionalnoj porodici suočavaju sa osećajem stida. Dete koje se na bilo koji način razlikuje od roditelja ili postavlja granice prema njemu - izazvaće osećaj stida kod roditelja. To će uzdrmati identitet roditelja, koji za sebe već podsvesno misli da je loš.” - Teal Swan

Stid koji se prenosi generacijama uzrokuje različite nezdrave odnose.

Roditelj sa narcističnim osobinama nipošto ne želi da oseća stid, a dete koje ne može da se uklopi u njegovu viziju "dobrog deteta" upravo izaziva taj osećaj.

Odrastajući uz ovakvog roditelja koji nipošto ne želi da se "stidi zbog svoje dece", dovodi do toga da deca kreiraju različite načine odbrane.

U porodicama sa dvoje ili više dece dešava se da će jedno dete postati miljenik, jer će uspeti da se uklopi u roditeljsku fantaziju, a drugo će postati suprotno od toga, jer upravo ne ume ili ne može da se u nju uklopi.

Zlatno dete je ono koje uspeva da se u potpunosti odrekne svog identiteta i prikloni porodičnim vrednostima kako bi izbeglo da se oseća napušteno, ugroženo, nevoljeno ili izopšteno iz porodičnog kruga.

Dete žrtveni jarac (engl. scapegoat) je ono dete koje ne uspeva da se uklopi i odbaci svoj identitet zarad pripadnosti porodičnim vrednostima.

Nezdrava porodična dinamika ubacuje ovo dete u začarani krug:

1. Zbog svoje nesvesne mržnje prema sebi ispoljava problematične oblike ponašanja ( poput alkoholizma, samosabotaže, zloupotrebe droga i sl.)
2. Porodica osuđuje to dete zbog takvog ponašanja.
3. Umesto da reše sopstvena nezadovoljstva i nezdravu dinamiku u porodici oni sve svoje probleme zamagljuju i "prebacuju" na problematično dete i to dete postaje takozvani "porodični problem" ili "porodični pacijent".
4. Porodica se fokusira na rešavanje posledica, tako da vrlo često to dete ponovo upada u probleme jer se dinamika i odnosi prema tom detetu u porodici ne menjaju.

Šta se dešava sa emocijama deteta koje ne uspeva da se uklopi u postavljene porodične "standarde"?

Usled potpuno zbunjujućih uslova odrastanja, ovo usamljeno dete kreira unutar sebe dva negativna dela ličnosti:

⦿ Prvi deo čini intenzivna mržnja prema onim delovima svoje ličnosti, za koje smatra da roditelj ne voli kod njega.

⦿ Drugi deo koji dete preuzima je glas roditeljske kritike koji je sada postao njegov “unutrašnji kritičar”. Ovim mehanizmom dete ne želi da se odrekne želje da postane onakvo kakvim je roditelj želeo da bude, pa nastavlja sam sebe da kritikuje umesto roditelja.

Posledice intenzivnog osećaja mržnje prema sebi

Većina od nas je prošla kroz neki oblik uslovljavanja i negativnog ponašanja roditelja, pa zbog toga nosimo određene loše slike o sebi i suočavamo se sa njihovim posledicama.

Međutim ukoliko se poklopi da roditelj ispoljava narcistične oblike ponašanja s jedne strane, a da sa druge strane imamo veoma osetljivo dete, može doći do ozbiljnih posledica i niza destruktivnih oblika ponašanja kao što su:

⦿ Intenzivan strah od napuštanja (stvaran ili zamišljen)
⦿ Doživljavanje samog sebe kao potpuno loše osobe ( ili kao da uopšte ne postojite)
⦿ Impulsivno i rizično ponašanje, kao što je: alkoholizam, kockanje, nepažljiva vožnja, nebezbedni seks, prekomerno trošenje novca, zloupotreba droga, sabotiranje uspeha, nagli prekidi intimnih veza…
⦿ Samoubilačke tendencije i pretnje
⦿ Samopovređivanje, često kao odgovor na strah od odvajanja ili odbacivanja
⦿ Velike promene raspoloženja koje traju od nekoliko sati do nekoliko dana, što može uključivati intenzivnu sreću, razdražljivost, stid ili anksioznost
⦿ Osećaj praznine
⦿ Neprikladan, intenzivan bes.

Odakle dolazi zamišljeni imidž koji roditelji kreiraju za svoju decu?

Kako bi bolje razumeli zbog čega se neki roditelji ponašaju na određen način prema svojoj deci, treba da raščlanimo od kojih se sve delova može da se sastoji nečiji "roditeljski pristup":

⦿ Jedan deo potiče iz okoline u kojoj žive
⦿ Drugi deo iz porodičnog nasleđa, odnosno od njihovih roditelja.
⦿ Dok treći deo čine njihove sopstvene neizlečene traume.

Šta se možemo zapitati o svetu u kome živimo :
Da li je svet u kome živimo okej? Da li smatraš da tvoji roditelji žive srećno u društvu u kome su se zatekli? Da li ovo društvo odgaja zdrave pojedince? Da li okolina podržava autentičnost pojedinca ili želi da svi budemo standardizovani?

Ako se standardi roditelja zasnivaju na prilično nezdravim osnovama društva u kome živimo (pri tom mislim na globalno), onda - zbog čega je važno da budeš onakav kakvim su te roditelji zamislili?

„Šta bi se desilo kada bi naša namera, kao roditelja, vaspitača i kao društva, bila da vaspitavamo decu da budu u dodiru sa svojim osećanjima, da budu autentično osnažena da ih izraze, da samostalno razmišljaju i budu spremna da deluju u ime svojih principa?“ ― - Gabor Mate, Mit o normalnom: trauma, bolest i isceljenje u toksičnoj kulturi

Šta se možemo žapitati o porodičnom nasleđu:
Ukoliko se roditelji rukovode porodičnim nasleđem i vaspitanjem od pre 30,40 i više godina, kako je to relavantno za život detata koje odrasta u sasvim drugačijem vremenu?

Šta se dešava sa nerešenim traumama:
Budući da većina roditelja nije osvestila sopstvene nerazrešene sukobe sa roditeljima i samim sobom, zato nisu svesni koliko nerazrešene traume i danas utiču na njihov život. Na primer roditelj koji je odrastao u porodici u kojoj isticanje nije bila poželjna osobina, neće tolerisati ovu osobinu ni kod svog deteta. Smatraće je vrlo nepoželjnom i ne znajući zašto.

"Previše smo fokusirani na rešavanje problema kod svoje dece i na taj način izbegavamo sopstvene boli." - Dr Gabor Mate

Vođeni raznim strahovima roditelji žele da uklope decu u standarde društva kako bi “uspela” u životu.

Isto tako, ne razmišljajući dublje, primenjuju vaspitanje koje su oni dobili od svojih roditelja, ne pitajući se - da li je ono uopšte primenjljivo u današnjem vremenu i za današnju decu.

Možda je ono što mrziš kod sebe, zapravo tvoja prednost

Možda baš taj deo koji mrzimo, zbog kojeg smo se razlikovali i koji su naši roditelji uvek smatrali lošim, nepoželjnim i nenormalnim jeste stvar zbog koje smo upravo takvi rođeni.

Recimo da su vaši roditelji mrzeli činjenicu da ste zatvoreni i introverni ili im je smetala vaša upornost u kad nešto želite da odbijete. Ove osobine mogu da se u svetu odraslih pretvore u dobrog pisca, blogera ili nekog ko dobro manifestuje svoje želje.

Ili recimo da ste nefokusirani, rasejani, zaboravni i da se nalazite na skali ADHD-a. Postoje deca i odrasli sa ADHD-om koji imaju mnoge fantastične sposobnosti koje druga nemaju kao što su hiperfokus, kreativnost, veštine razgovora, humanost, spontanost i obilje energije. Ljudi sa ADHD-om imaju jedinstvenu perspektivu koja je često drugima zanimljiva i vredna, i to ne samo u privatnom već i u poslovnom svetu.

Možda su roditelji bili nezadovoljni vašom osetljivošću i zbog toga vas stalno kritikovali, pa percipirate ovu osobinu kao vrlo nepoželjnu. Pogotovo što ta osobina nije cenjena ni u današnjem društvu. Vrlo je verovatno da spadate u empate i visokosenzitivne osobe koje imaju niz osobina poput intuitivnosti, dubinu u procenjivanju ljudi i situacija, izuzetne umetničke talente, duhovnu perspektivu sl. (Pročitajte naš tekst : Koje su supermoći empata?)

Daniel Pink autor knjige “A Whole New Mind: Why Right-Brainers Will Rule The Future” kaže: “Dovedite mi pesnika za menadžera. Pesnici imaju originalan način razmišljanja. Oni reflektuju svet u kome živimo i osećaju obavezu da ga interpretiraju tako da čitaocu bude jasno kako taj svet radi.”

Potpuna rekonstrukcija do ljubavi prema sebi

Reći nekome ko ceo život nosi mržnju prema sebi da treba da počne da oseća ljubav prema sebi, je kao da ste rekli da treba da skoči iz svog dvorišta ravno na Mesec.

Međutim, u ovom svetu je sve moguće i zato krenite na put pronalaska sopstvenog svetla, korak po korak. Važno je krenuti.

Šta vam može biti od koristi:

⦿ Pomoć psihoterapeuta : vaša ličnost treba novi spoljašnji autoritet, brigu, vođstvo i razumevanje.
⦿ Ljubav nije vezana samo za porodicu to je samo jedan deo vašeg života, pronađite vrednost u sebi i ljudima koji vas podržavaju i vole.
⦿ Oslobodite se osećaja stida koji vas nesvesno progoni od malena, jer niste uspeli da postignete ono što su roditelji od vas tražili.
⦿ Sa vama je sve u redu: porodica u kojoj su odrastali je disfunkcionalna.
⦿ Nismo svi isti: neko dođe na ovaj svet sa drugačijim nervnim sistemom u odnosu na druge ljude (visokosenzitivni, empate, introverti). Počnite da živite u skladu sa tim.
⦿ Pravi ljudi vas neće ostaviti: one osobe koje vas zaista cene i vole, sigurno vas neće ostaviti čak i kada saznaju koliko nisko mišljenje o sebi nosite i sa kakvim se sve mislima borite.
⦿ Sklonite prašinu negativnosti: krenite malim koracima da otkrivate sopstvenu vrednost i autentičnost.
⦿ Postavljajte pitanje u svakodnevnim aktivnostima: “Šta bi na mom mestu učinila osoba koja voli sebe?”
⦿ Negujte empatiju: budite dobri prema sebi i ne osuđujte sopstveno iskustvo.
⦿ Naučite da pružate, tražite i prihvatate ljubav: jer to svako biće na ovom svetu zaslužuje.
⦿ Spoznajte da obično one osobe koje imaju tako težak početak i put, nose u sebi poruku koju treba da prenesu dalje (bilo da je vezana za proces izlečenja ili druge pozitivne osobine koje možda trenutno i ne primećujete ili ne smatrate vrednima).
⦿ Otkrijte skrivene delove: ispod slojeva ega krije se vaša duša i mudrost intuicije koju možete da sledite i na taj način dobijete novu perspektivu i pogled na vaše iskustvo i ličnost.
⦿ Voleti sebe znači postati celovit: koristite sve raspoložive tehnike i metode koje vam prijaju i koje će vas dovesti do prihvatanja celog vašeg bića.

Sagledavajući ovako ekstremne slučajeve mržnje prema sebi možemo da spoznamo i izbegnemo neke greške ako smo roditelj.

Takođe možemo da spoznamo da smo mi to dete koje je porodica odbacila. I da shvatimo odakle dolazi konstantni osećaj da sa nama nešto nije u redu.

Svakako, put izlečenja leči u saznanju i prihvatanju naših tamnih i svetlih delova, kao i iskustva koje smo doživeli u roditeljskom domu.

A to nije ni malo lak zadatak.

I zato ukoliko se borite sa stalnim i intenzivnim osećajem mržnje prema sebi i jakim unutrašnjim kritikama - ne oklevajte da potražite pomoć . Niko ne treba da se vrti sam u uraganu bolnih emocija.

Znajte da niste sami, ni jedini.

I da ima leka.

Zove se ljubav.

*Tekst je pisan na osnovu ličnog istraživanja (članaka, knjiga,videa) i sopstvenog iskustva. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć ili dodatno objašnjenje vezano za ovu temu, molim vas obratite se stručnim licima iz oblasti psihologije ili psihijatrije.