Šta je „unutrašnje dete“?

Smatra se da je ovaj pojam u savremenu psihologiju uveo Carl Gustav Jung, želeći da obrazloži vlastito detinjasto ponašanje, kao i obrasce i uverenja koje je ponavljao tokom života.

Unutrašnje dete je deo naše podsvesti u kojem se nalaze poruke prikupljene mnogo pre nego što smo bili u stanju da ih u potpunosti obradimo (mentalno i emocionalno).

To je skup emocija, uspomena i uverenja koje smo stekli odrastajući u određenoj porodici i u kontaktu sa širim okruženjem.

Emocionalna stvarnost koju su roditelji stvorili u nama kada smo bili mali (najčešće nenamerno) – još uvek je veoma živa u nama.

Pojam deteta koje još uvek živi u nama, definisao je i kanadski psiholog Eric Berne koji je podelio ego na tri stanja – dete, odrasli i roditelj .

On smatra da postoje dva dela ego stanja deteta koje naziva - adaptirano i slobodno dete.

Adaptirano ego stanje deteta se ponaša u skladu sa željama drugih, hoće da im ugodi i da bude viđeno kao dobro i voljeno. Ovo ego stanje ima i svoju buntovničku stranu u situacijama kada je suočeno sa sukobom koji izaziva reakcije otpora i neprijateljstva.

Ego stanje slobodnog deteta okarakterisano je kao kreativno, spontano, razigrano i željno zadovoljstva.

Zašto je važno prihvatiti i osvestiti naše unutrašnje dete?

Svi smo se zateklli u situaciji kad reagujemo previše burno u odnosu na spoljašnji događaj. To mogu biti naizgled „bezazleni“ događaji kao - kada nas šef namršteno gleda, kad nas prijatelj ignoriše ili kad treba da se suprotstavimo nekom autoritetu.

Ovi događaji koji izazivaju burne reakcije u nama nazivaju se „okidači“ (ili triggers).

U takvim situacijama naša reakcija uglavnom nije povezana sa aktuelnim događajem, već izvlači na površinu potisnuta emocionalna iskustva iz detinjstva. Što nam se češće dešavaju situacije sa „okidačima“, to je veća verovatnoća da nismo iscelili emotivne rane iz detinjstva.

Dr Gabor Mate kanadski lekar i autor brojnih knjiga o traumama i njihovom uticajem na naš život ističe:

„Deca su po prirodi ranjiva. Još nisu razvila zaštitni mehanizam, pa sve strašno što im se dešava biva duboko utisnuto u njihovu psihu. Takve rane mogu nastati od fizičkog nasilja, ali isto tako brojne mentalne i emotivne posledice mogu ostaviti i odrastanje u neprijatnom okruženju, napuštanje ili psihičko zlostavljanje.“

Da li je vaše unutrašnje dete još uvek ranjeno?

Dok se efekti traume iz detinjstva manifestuju različito kod svakog od nas, uobičajeni simptomi uključuju: poteškoće sa kontrolom emocija, impulsivnost, povećan odgovor na stres, nestabilne odnose, disocijaciju, izbegavanje socijalnih kontakata, nedostatak koncentracije i pojačan bes.

Događaji koji mogu da uzrokuju traume su:
• Ako ste imali emocionalno nedostupnog roditelja koji je uskraćivao naklonost i pažnju
• Često ste bili kažnjavani udaranjem, čupanjem za kosu, trešenjem ili štipanjem
• Ukoliko ste dobijali neprikladne odgovoronosti za vaš uzrast (kao što je briga o maloj deci ili roditeljima)
• Ako vam roditelji često nisu obezbeđivali obroke ili bezbedno mesto za život
• Često ste ostajali sami na duži vremenski period u mlađem uzrastu
• Proživljavali ste emocionalno zanemarivanje, odnosno niste dobijali podršku, pohvale ili ohrabrivanje
• Bili ste verbalno vređani
• Često ste bili izloženi ponižavanju,omalovažavanju i kritikama
• Ukoliko ste proživeli razvod svojih roditelja
• Ako su roditelji za kaznu uništavali vaše lične stvari.

Neke od posledica koje može doneti odrastanje sa jednim ili oba narcistična roditelja možete pročitati u našem prethodnom postu – Narcistični roditelji i posledice odrastanja sa njima.

Na žalost vreme ne leči baš sve

Dr Gabor Mate čvrsto veruje da za razliku od uobičajene fraze „vreme leči sve rane“, u ovom slučaju vreme ne može da reši emocionalni teret koji nosimo. Umesto toga, potrebna je snaga volje i posvećenost da izlečimo traumatična iskustva.

Jer trauma će u najvećoj mogućoj meri uticati na naš život sve dok je ne postanemo svesni, ponovo proživimo i otpustimo.

Ukoliko se u vašem životu ponavljaju slični tipovi ljudi koji jako podsećaju na vaše roditelje (ponekad toliko očigledno, da ne možete da ne primetite) ili se zatičete u sličnim situacijama u kojima se osećate besno, nemoćno ili omalovažavano – shvatite ovo kao signale vašeg unutrašnjeg deteta koje želi da ukaže da je vreme da rešite emocionalne probleme iz detinjstva, kako biste integrisali sve delove i živeli svoj pun potencijal.

Koristite sve raspoložive resurse za izlečenje

„Najvažnija stvar koju ćemo ikada učiniti za našu decu je da zaronimo u sopstvenu emocionalnu bol i integrišemo svoje unutrašnje dete. Ako to ne učinimo, prenećemo sopstvene rane našoj deci. “ – Teal Swan

Dobra vest je da se trauma može izlečiti. Traumatični događaji se ne mogu poništiti, ali možemo izlečiti rane koje su nastale nakon njih.

Neophodno je zaviriti duboko u sebe, identifikovati obrasce i okidače i razumeti uzroke koji stoje iza njih. I naravno potražiti pomoć jer je ovo složen i bolan proces .

Napišite pismo iz pozicije unutrašnjeg deteta

Ukoliko osećate da ste emocionalno i mentalno spremi za ovakav korak, proces pisanja pisma iz pozicije unutrašnjeg deteta - može biti jako lekovit.

Iako sam lično dugo izbegavala da isprobam ovu metodu, nakon što sam pogledala video koji je pripremila Teal Swan sa svojom saradnicom i rešila da napišem pismo - osetila sam veliko olakšanje i rasterećenje.

Neprocenjiv je osećaj kad integrišete deo sebe koji ste tako dugo osećali, a ipak niste bili spremni da se suočite sa njim.

Vežba:
Da biste uradili ovu vežbu, uzmite list papira i olovku i sedite negde udobno. Probajte da uđete u perspektivu deteta koje je u vama, osetite ga i dozvolite mu da izađe na površinu.

Provedite neko vreme navikavajući se na osećaje tog malog bića. Zapitajte se: „Kako se osećam?“ „Koliko imam godina?“ Gde se nalazim?“

U suštini za početak je bitno da jednostavno postanete svesni svog unutrašnjeg deteta.

Pisaćete iz perspektive deteta koje se obraća vama kao odrasloj osobi koja ste danas. Ukoliko vam ovo predstavlja problem zamislite da se obraćate nekoj dragoj osobi koja vas bezrezervno voli i podržava ili možda vašem anđelu čuvaru.

Imajte na umu da su neki delovi vašeg unutrašnjeg deteta manje komunikativni od drugih. Vaše dete može biti ljuto ili nepoverljivo. S druge strane može biti radosno što konačno može nekom da otvori svoje srce.

Pustite da se izrazi onoliko koliko želi i na način na koji to želi. Ne forsirajte ništa samo se prepustite jer svakako možete uvek ponoviti ovu vežbu.

Prihvatite sve emocije koje dođu od vašeg unutrašnjeg deteta. Ne pokušavajte odmah da radite bilo šta kako bi se osećalo bolje. Umesto toga samo prenesite te emocije na papir.

Možete da probate da pišete rukom koja vam nije dominantna jer ćete umanjiti blokade koje će zaustaviti slobodnu komunikaciju.

Meni je pomogao primer pisma kako bih lakše uradila ovu vežbu :

„Zdravo starija ja! Vidim da si preuzela veliku odgovornost za ono što nam se desilo u detinjstvu. Verovatno bi trebalo da prestaneš. Odmah. Ti i dalje sve radiš iz pozicije krivca. A ja samo želim da se zabavljam. Živiš svoj život sa gomilom negativnih misli, a istina je da to nije realnost. Gušiš me i puštaš me da izađem samo kada je bezbedno ili kad neće biti posledica. Ponašaš se kao naša majka koja je htela sve da kontroliše. ZAUSTAVI SE!!! Prestani!!!! Znam da je ono što se dogodilo bilo zastrašujuće i osećam da je ostavilo posledice, ali zapravo ja sam sasvim dobro. To je bilo samo iskustvo, a ako se zaglavimo u tom iskustvu -to je jedino što ćemo znati. Želim da istražujem; Želim da dozvolim sebi da sanjam, jer kakav je to život ako sebi ne dozvoliš da imaš razne mogućnosti. To je glup život...“

Preporuke

Ono što vam iz ličnog iskustva mogu preporučiti kako bi došli do emocija vašeg unutrašnjeg deteta je:

• Da priuštite sebi psihoterapiju ako ste u mogućnosti, naročito transakcionu analizu koja se bavi ego stanjima kroz koja možete pristupiti vašem unutrašnjem detetu.
• Čitate knjige koje se bave unutrašnjim detetom i razumevanjem i izlečenjem traume kao što su „Kada telo kaže NE“ Dr Gabor Matea.
• Pogledajte dokumentarac Dr Gabor Matea „Mudrost traume“ koji na izuzetno empatičan način pristupa ovoj temi
• Probajte da započnete ciklus koji se zove „proces pisutnosti“ iz istoimene knjige Michael Browna
• Radite sa čakrama koje nose sve emocionalne i energetske zapise i blokade koje smo proživeli.
• Krenite da radite fizičke vežbe, plešite, radite jogu ili Qi gong koje će pokrenuti proces potisnutih emocija kroz vaše telo.