Koja je formula za emotivno izlečenje?

Radeći godinama sa ljudima koji su postali zavisnici usled teških trauma iz ranog perioda života, Gabor Mate je pretočio svoje iskustvo u knjigu Kada telo kaže ne u kojoj izdvaja 7 principa emocionalnog izlečenja.

„Igrom slučaja“ svi principi na engleskom jeziku - počinju na slovo A.

„Emocionalna kompetencija ili umeće snalaženja sa emocijama je ono što treba da razvijemo ako želimo da se zaštitimo od skrivenog stresa koji predstavlja rizik po naše zdravlje.”

1. Prihvatanje (Acceptance)

Prihvatanje je spremnost da se prepoznaju i prihvate stvari kakve jesu.

Iskreno gledanje na sebe i potpuno prihvatanje onoga što jesmo je prva prepreka koju treba prevazići.

Pacijentica dr Matea, Corrine imala je problem da kaže ne – bilo kome. Zbog toga je patila od dijabetessa, fibromalagije, astme, visokog pritiska i niza drugih bolesti.

„Ne možeš odmah naučiti da govoriš ne, jer ne znaš kako. Ali za početak možeš sebi da pružiš saosećanje koje zaslužuje osoba koja ne ume da kaže ne.“ Rekao joj je doktor na samom početku njihovih terapija.

Neopodno je da uz prihvatanje ide i saosećanje koje često ne pružamo sebi, već naprotiv gledamo da osobine koje smo priznali i koje karakterišemo kao „loše“ odmah osuđujemo.

Saosećanje prema sebi ne znači da volimo sve što saznajemo o sebi, samo da na to gledamo bez osude koju ne bismo želeli da pružimo ni bilo kome drugom ko pati i kome je potrebna pomoć - Dr Gabor Mate.

2. Svesnost (Awareness)

Svesnost se ogleda u tome da naučimo da prepoznajemo vlastitu emotivnu realnost, ali i da kreiramo uverenje da smo dovoljno snažni da se suočimo sa njom.

Kako bismo razvili svesnost potrebna je vežba - da stalno obraćamo pažnju na naša unutrašnja stanja.

Takođe da naučimo da verujemo svojoj emotivnoj percepciji više od reči – kada smo mi, ali i drugi ljudi u pitanju.

Svesnost znači i da prepoznajemo znake stresa i da razumemo kako nas telo obaveštava da nismo emocionalno stabilni.

U knjizi The Stress of Life, autor Hans Seyle ističe tri nivoa na kojima možemo uočiti stres:
- fizički - lupanje srca, umor, znojenje, glavobolja, bolovi u leđima, dijareja ili suvoća iz usta,
- emocionalni kao što su - napetost, preopterećenost, anksioznost, gubitak životne radosti,
- oblici ponašanja poput impulsivnosti, razdražljivosti ili preterane reaktivnosti.

3. Bes (Anger)

Postoji veliki broj ljudi koji su razvili različite bolesti zbog potisnutog besa ili nemogućnosti da uopšte dozvole sebi da osete bes.

„Maćeha mi je uvek zabranjivala da se ljutim“ - govorila je gospođa Shizuko sa hroničnim reumatoidnim artritisom.

„Uvek sam zaustavljala svoje izraze besa“ - rekla je Magda sa jakim bolovima u stomaku.

S druge strane konstantno ispoljavanje besa, naročito prema svojoj deci, štetno deluje ne samo na one kojima je upućen, već i na onog koji ga upućuje.

Brojna istraživanja potvrđuju da osobe koje su stalno ljute i imaju težnju za kontrolom i dominacijom imaju veliki procenat srčanih udara i niz kardiovaskularnih oboljenja.

Kako pronaći zdrav način za snalaženje sa ovom emocijom- ako je nezdravo potiskivati bes, a nije zdravo ni izražavati ga u pretaranoj meri.

Bes ne zahteva neprijateljsko delovanje. Pre svega, to je:
- fiziološki proces koji treba doživeti
- ima kognitivnu vrednost jer pruža bitne informacije.

Kada osećamo bes, to je odgovor na neku našu percepciju. To može biti odgovor na gubitak ili pretnju, ali uglavnom se odnosi na doživljaj napada i nečijeg prekoračenja ili invaziju na naše lične granice.

„ Ljutnja je energija koju nam je majka priroda dala još dok smo mali - da prenesemo poruku da smo važni“, kaže terapeutkinja Džoan Peterson „Razlika između zdrave energije besa i štetne energije emocionalnog i fizičkog nasilja je da zdrav bes poštuje granice. Kada branite svoje interese - to ne predstavlja invaziju na tuđe granice."

4. Autonomija (Autonomy)

Prema istraživanju „Amaričkog časopisa za preventivnu medicinu“ iz 1998. godine, ustanovljeno je da su najveće zdravstvene rizike imale - osobe koje nisu uspele da izgrade svoj osećaj autonomije.

U nekim porodicama se granice toliko narušavaju da dete naprosto i ne može da konstruiše svoju autonomiju kada za to dođe vreme.

Bez jasnih granica između sebe i roditelja, dete ostaje upleteno u tu vezu do kraja života.

Kasnje se na isti način povezuje sa drugim ljudima – što se ispoljava kao - konstantna kompulzivna briga za druge
- otpor autoritetu
- kao kombinacija oba modela u zavisnosti od osoba sa kojima je u interakciji.

U svojoj knjizi „Anger, Boundaries and Safety“, dr Јоаnne Peterson objašnjava: „Granice su nevidljive, a rezultat je unutrašnji osećaj koji definiše ko sam ja. Proces definisanja granica počinje tako što se zapitamo - šta želimo u životu, kakvu vezu očekujemo, koje stvari želimo da imamo u većoj ili manjoj meri, a šta ne želimo uopše. Na taj način definišemo sebe i stavljamo fokus kontrole našeg života na nas same“

Autonomija je, dakle, razvoj vlastitog centra kontrole.

5. Povezivanje (Attachment)

Povezivanje je naš odnos sa svetom.

U našim prvim odnosima sa roditeljima mi stičemo ili gubimo sposobnost da budemo otvoreni, da slobodno izražavamo ljubav, da osećamo bes ili strah ili da potiskujemo te emocije. Tada razvijamo osećaj autonomije ili ga nikad ne razvijemo.

Veze su nam potrebne kako bismo izlečili pogrešno uspostavljena uverenja iz detinjstva. Izlečenje podrazumeva vraćanje ranjivosti zbog koje smo se zapravo i zatvorili.

Strah od ranjivosti je nešto do čega ne treba da bežimo, jer više nismo bespomoćna deca koja zavise od drugih. Možemo dozvoliti sebi da priznamo svoju ranjivost i počnemo da poštujemo ljudsku potrebu za intimnim vezama, jer je to način da prestanemo da ih se plašimo.

6. Asertivnost (Assertion)

Asertivnost je pozitivno vrednovanje od nas samih, nezavisno od naše istorije, ličnosti, sposobnosti ili percepcije sveta o nama.

Asertivnost ne zahteva nikakvo delovanje, ni reagovanje. To je jednostavno bivstvovanje.

Asertivnost je suprotna od akcije, to je otpuštanje potrebe da bilo kakvim aktivnostima opravdamo naše postojanje.

7. Afirmacija (Affirmation)

Dr Mate navodi da postoje dve osnovne vrednosti koje možemo afirmisati u cilju izlečenja i vraćanja u stanje celovitosti, a to su: - kreativnost i
- povezanost sa svim živim svetom u univerzumu.

Svako ima potrebu da kreira i izražava sebe kroz mnoge forme - kroz pisanje, slikanje, muziku, kuvanje, baštovanstvo ili inventivnost na poslu.

Poštujte tu svoju potrebu. Kreativnost leči naš duh i telo.Vrednujte svoju spostobnost da kreirate.

„Ono što je unutra, treba da izađe napolje“ kaže Dr Peterson „U suprotnom to što čuvamo u sebi može eksplodirati na pogrešnim mestima ili se pretvoriti u beznadežnu frustraciju.“

Drugi način je naša povezanost sa univerzumom i svime što ga čini.

Pretpostavka da smo prepušteni sami sebi, odsečeni i bez kontakata je jako toksična. Život nam se stalno predstavlja kao mračan i okrutan, što je zapravo gorka iluzija, koja kreira patološka uverenja.

Mnogi ljudi pronalaze viši smisao života ili svoju duhovnu stranu tek kada se razbole. Neki beže od psiholoških problema u duhovne sfere i više ja, bez da se pobrinu za patologiju svoje ličnosti.


Naše zdravlje leži na tri stuba – fizičkom, emotivnom i duhovnom. Kad zanemarujemo bilo koji od ova tri aspekta nismo u balansu i podložni smo bolestima.

Nema prečica, ni lakog puta do isceljenja.


Povezan post: Emocionalna pismenost – Naučite da dajete, primate i tražite