Odnos majke i ćerke na putu svesne žene

Odnos majke i ćerke predstavlja veoma kompleksan, specifičan i višeslojan odnos.

Šta treba da uradi, a šta će uraditi majka kada na svet donese žensko biće?

Da li će da stane i razmisli o svom položaju i životu uopšte?

Ili će takva retrospektiva biti previse bolna za nju, pa će ceo skup svojih nezadovoljstava i rana jednostavno “prebaciti” na sledeću generaciju

Jedna od fascinantnih činjenica je da su majke te koje većinu patrijarhalnih obrazaca prenose svojim ćerkama, a ne očevi.

Šta nam to majke prenose i zbog čega - kad ni same nisu bile zadovoljne životom i položajem?

Naš svet je orijentisan i sagrađen prema meri muškaraca i od strane muškaraca. Sve poslovne i većina socijalnih interakcija ima u osnovi muške principe.



Poruka koju nam svet šalje je - ukoliko želiš da se uklopiš, postaneš deo ili stvoriš nešto - treba da poštuješ principe koji vladaju u njemu.

Dobra vest za svesne žene je - da ne mora da bude tako.

Uverenja su promenjljiva kategorija, jer prestavljaju skup misli koje su delimično naše, u većini nasleđene, ali se nalaze unutar nas.

I to nam daje osećaj kontrole i mogućnost promene.

Usmerava nas na unutrašnju, a ne na spoljašnju borbu sa patrijarhalnim svetom.

Daje nam prečicu.

Šta smo nasledile od naših majki i baka?

U prethodnom postu - Put svesne žene: slobodna ženska energija - pisali smo o pojmu Ericha Fromma – sloboda OD i sloboda ZA.

Ovog puta se sloboda OD pojavljuje kao potreba da osvestimo poruke naših pretkinja, kao i da razumemo kakav negativan uticaj imaju na naš život.

Da se oslobodimo OD prošlosti i negativnog nasleđa.

Kako bismo dobili vise slobode ZA - za ljubav, za posao, za kreativnost, za ostvarenje snova, za sreću…

Bethany Webster je američka psihoterapeutkinja koja se posvetila proučavanju odnosa između majki i ćerki i prenosu nasleđenih patrijarhalnih obrazaca po ženskoj liniji.



Skup tih obrazaca ili uverenja nazvala “Mother Wound”

Rasvetljavanje ovih nesvesnih obrazaca koje su nam prenele naše majke, nema za cilj njihovo osuđivanje a naše prebacivanje u ulogu žrtve.

Naprotiv, ima za cilj njihovo osvešćivanje i razumevanje, koje za krajnji cilj treba da ima opraštanje.

S druge strane stavlja, često idelizovanu ličnost majke, u jedan normalan ljudski okvir.

U svom priručniku pod nazivom “What is the Mother Wound?” Bethany Webster navodi osnovne nesvesne obrasce koje majke najčešće prenose ćerkama:

#1. Dupli aršini

Ovo je jedan od čestih obrazaca koji zadire duboko u nesvesne odnose između majki i ćerki.

Većina naših majki drži u podsvesti brojna nezadovoljstva vezana za svoj položaj i nemogućnost ostvarenja ličnih potencijala.

⦿ Nesvesno odobravanje :
Ukoliko ćerka sledi isti takav put i nezadovoljna je svojim životom, položajem, odnosom partnera prema njoj …. majka će na nesvesnom nivou odobravati njen izbor, jer je to put koji joj je poznat.

⦿ Nesvesni sukob:
S druge strane, ćerka koja ne želi da kopira model svoje majke i kreće se sopstvenim putem razvoja i uspeha, dolazi u sukob sa majkom i to uglavnom zbog toga što ćerkin uspeh postaje okidač za njeno potisnuto nezadovoljstvo, bes i tugu zbog neostvarenih potencijala.

#2. Stereotipi o ulozi ćerke

Stereotipi koji pogoršavaju odnos majke i ćerke mogu zvučati ovako:

⦿“Pogledaj šta je sve majka uradila za tebe”(poruka drugih);

⦿ “Moja majka se toliko žrtvovala za mene , bilo bi sebično da radim stvari koje ona nije bila u prilici da radi. Ne želim da se oseća loše” (unutrašnje poruke).

Sigurno ste nekad na suptilnom nivou osetili krivicu zbog stvari koje je vaša majka uradila za vas, kao i zbog stvari koje nije mogla da radi zbog vas.

Kada smo mali često imamo osećaj da se neke stvari 100% dešavaju zbog nas i taj osećaj nosimo kroz život.

Istina leži u tome da ni jedna vaša žrtva nikad neće biti dovoljna da nadoknadi bol i tugu koju majka nosi zbog toga što je živela kao žena, supruga, majka i ćerka u vremenu u kome je živela.

Većina nas poistovećuje lojalnost majci i lojalnost ka toj njenoj boli, a to nisu iste stvari.

Možemo biti dobri i lojalni prema majci i ne dozvoliti da nas njena patnja, žrtva i sva ostala negativna iskustva koje je proživela dovode u polažaj krivca.

Jer mi nismo odgovorne za to što joj se događalo.

Čak i vrlo svesne majke nose određenu dozu osećaja žrtve i prenose krivicu na decu. A kada se radi o majkama koje su narcistične ili imaju druge poremećaje posledice su mnogo ozbiljnije, a osećaj krivice koji izazivaju kod dece mnogo intenzivniji.

#3. Skrivene poruke koje društvo upućuje majkama

⦿ "Ako ti je majčinstvo toliko teško, to je tvoja krivica”

⦿ “Postoje majke kojima je majčinstvo prirodna stvar. Ako nisi jedna od njih, nešto s tobom zaista nije u redu.”

⦿ “Ako nisi super-mama, treba da se stidiš.”

⦿ “Trebalo bi sve da obavljaš sa lakoćom – da imaš vaspitanu decu, da budeš privlačna, da imaš uspešnu karijeru i solidan brak.”

Majke koje su sledile ove skrivene poruke zaista su toliko toga žrtvovale. Na žalost ovakve poruke nisu samo stvar prošlosti. U mnogim sredinama, one su i te kako aktuelne.

Međutim, majke mogu na nesvesnom nivou da manipulišu svojim osećajem žrtve i da svoju odraslu decu/ćerke tretiraju kao “male” kako bi se i dalje osećale korisno i vredno u društvu.

Ćerke tada mogu da nose osećaj da su večito “male” i da ne mogu krenuti samostalno putem razvoja, ispunjenja snova i uspeha.

#4. Potisnuti bes

Majke mogu nesvesno da projektuju bes prema svojoj deci na više suptilnih načina.

Taj bes svakako nije usmeren ka deci.

To je potisnuti bes koji je usmeren ka patrijarhalnom društvu koji od žene zahteva žrtvu, besprekornost i neprestano davanje, kako bi bila majka kakvu društvo želi.

Ovo je i dalje jedna od velikih tabu tema modernog društva.

Majke nemaju “sigurno”mesto da pričaju o tome , niti da izbace bes.

Može se dogoditi da podsvesno izaberu jedno dete da bude predmet njihovog besa koji zapravo nema nikakve veze sa tim detetom.

Obično to budu mlađe ćerke ili ćerke koje ne slede majčin put, koje mogu podsetiti majku na njen neživljeni potencijal i izazvati potisnuti bes.

Velika količina potisnutih emocija, koje se prenose generacijski predstavljaju teret - kako za majke koje ne znaju s čim se suočavaju i nose taj teret, tako i za ćerke koje ne znaju čime su izazvale takav bes.

Mesto za oproštaj

Sada kada smo barem malo zaronile u stereotipe našeg još uvek patrijarhalnog sveta, možemo donekle da se poistovetimo i razumemo naše majke koje su dosta toga dobile u “nasledstvo”.

Ne tražeći i ne želeći takvo nasledstvo. Baš kao i mi.

Da razumemo da im nije bilo dozvoljeno da reaguju kao ljudska bića-da imaju uspone, padove, negativne faze i sl. I da su sve te negativne emocije potisnule i prenele nama, svojim ćerkama.

Ne zvuči ni malo pravedno.

Ali je tako.

Ono što mi kao ćerke možemo učiniti putujući malo svesnije kroz ovaj život je da prepoznamo te obrasce i pokušamo da ih što manje prenesemo dalje, našim ćerkama.

U knjizi “Nisi ti luda, tvoja majka je” Danu Morrigan piše o svom odnosu sa narcističnom majkom i na kraju kaže:

“Odrecite se želje da je vaš odnos mogao da bude drugačiji. Otpustite svaku vezanost za želju da je vasa majka mogla da bude onakva kakvu ste želeli. Ovo može da zvuči budistički ali je tačno da je želja glavni izvor patnje. Kada želimo da je nešto drugačije nego što jeste –tada patimo. Što vise prihvatamo stvari onakve kakve jesu, manje patimo”


POVEZANI POSTOVI:
- Slobodna žena prati princip slobode ZA