Ko su empate?

Empate su osobe koje imaju povećanu osetljivost na tuđe emocije odnosno pojačanu empatiju. To znači da empate ne razmišljaju i ne planiraju, već direktno znaju i osećaju ono što druga osoba oseća.

Empate na dnevnom nivou dobijaju bezbroj emocionalnih informacija koje drugi ljudi uglavnom i ne opažaju, neke od njih su pozitivne, na žalost većinom su negativne, tako da to ponekad zna da bude teško, pa čak i nepodnošljivo.

Claude Steiner, američki psihoanalitčar i autor knjige "Emocionalna pismenost" kaže: To što su svesni činjenice šta drugi ljudi oko njih osećaju ne znači nužno da znaju šta s tim da rade.



Empate imaju otvoreno srce i nemaju isti emocionalnu zaštitu kao većina ljudi.

Oni osećaju tuđu bol - kako bliskih ljudi tako i stranaca - i instinktivno žele da im pomognu.

Biti pojačano empatičan u svetu koji u velikoj meri negira emocije i oslanja se na razum, može bukvalno da izludi čoveka. Zatrpani emotivnim impulsima, empatama se čini da ljudsko emocionalno ponašanje zahteva nekakav odgovor ili pomoć, ali odgovor uglavnom nije tražen i nije dobrodošao.

I zato je “odrastanje” empatične osobe iz nesvesne u svesnu veoma bitna, ako ne i presudna za život u svetu u kome živimo.

Šta je empatija?

Claude Stainer navodi da je empatija zapravo šesto čulo pomoću kojeg opažamo emocionalne energije na isti način na koji oko opaža svetlost.

To znači da se empatija odvija na nivou intuitivnog čulnog kanala, koji je odvojen od ostalih pet čula i ide direktno u našu svest.

On takođe smatra da svi mi u našim formativnim godinama posedujemo šesto čulo. Često se dešava da negiranje osećanja koja su uobičajena za dečja iskustva, kao i sistematsko odbijanje priznavanja intuicije rezultira “zatvaranjem” intuitivnog čula.

Empatija, za razliku od simpatije koja je mentalni proces, uključuje emocije na način da razumemo šta drugi osećaju i to osetimo u svom srcu i svojoj svesti.

Šta kažu istraživanja?

Neuroni ogledala (mirror neurons)

Devedesetih godina, tim italijanskih naučnika, predvođen neurologom Đakomom Rizolatijem (Giacomo Rizzolatti), otkrio je da se jedna grupa moždanih ćelija aktivira samo posmatranjem određene akcije i to na isti način kao i kada organizam sam sprovodi tu aktivnost.

Ova vrsta neurona koje su nazvali “neuroni ogledala” odgovorni su za osećaj empatije.

Oni nam pomažu da podsvesno, bez ikakve misaone analize, samo gledajući mimiku i pokrete, razumemo emocije drugog čovjeka. Zahvaljujući refleksiji u mozgu, mi sami počinjemo da osjećamo ista ta osjećanja.



Budući da empate imaju hiper-responsivne neurone ogledala, oni stalno osećaju ono što drugi ljudi osećaju.

Sam proces se događa tako da neurone ogledala pokreću spoljašnji događaji.

Na primer: vaš suprug se oseća povređeno i vi se osećate povređeno; vaše dete plače i vi se takođe se osećate tužno, vaš prijatelj je srećan i vi se osećate srećno.

Elektromagnetno polje

Ovo istraživanje zasnovano je na činjenici da mozak i srce stvaraju elektromagnetna polja.

Prema istraživanju HeartMath instituta iz Kalifornije, ova polja prenose informacije o ljudskim mislima i emocijama.

Empate su verovatno posebno osetljivi na ovaj prenos koji ponekad ima tendenciju da ih preplavljuje. Takođe, empate često imaju jače fizičke i emocionalne reakcije na promene elektromagnetnih polja Zemlje i Sunca. Mogu da osete kako te promene utiču na naše stanje uma i energije.


Neki razlozi zbog kojih ljudi postaju ili jesu empate:

Dr Judith Orloff , psihijatar i predavač na fakultetu za psihijatriju na jednom od najprestižnijih američkih univerziteta (UCLA), autor je više bestselera na temu empata (Vodič za preživljavanje empata-životne strategije za osetljive ljude, Uspešan empata, Dnevnik za osnažene empate...).

I sama rođena kao empata veliki deo svog života posvetila je rasvetljavanju ove teme u savremenoj psihologiji. Ona navodi neke od razloga zbog kojih neko može da postane ili je rodjeni empata:

Razlog 1. Temperament. Neke bebe dolaze na ovaj svet sa svojim urođenim temperamentom odnoso sa više osetljivosti od drugih. To se može videti od trenutka kad izađu iz materice. Oni su osjetljiviji na svetlost, mirise, dodir, pokret, temperaturu i zvuk. Čini se da su ta deca empate od samog početka.

Razlog 2. Genetika. Takođe, prema onome što sam primetila kod svojih pacijenata, neki oblici osetljivosti se prenose genetski. Veoma osetljiva deca mogu poticati od majki i očeva koji imaju iste urođene osobine. Zato postoji mogućnost da se osjetljivost prenese genetski i kroz porodice.

Razlog 3. Trauma. Zanemarivanje ili zlostavljanje u detinjstvu može uticati na nivo osetljivosti. Deo empata koje sam lečila, doživeo je rane traume poput emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja ili su ih odgajali roditelji alkoholičari, depresvne osobe ili narcisi. Odrastanje u ovakvim porodicama može da onemogući razvoj uobičajenih zdravi odbrambenih mehanizama .. Kao rezultat takvog odrastanja, te osobe se obično ne osećaju "viđenim" od strane svojih roditelja, a se samim tim osećaju nevidljivima i u širem okruženju koji ne ceni osetljivost.



Razlog 4. Podrška roditelja. Sa druge strane, pozitivno roditeljstvo može pomoći osetljivoj deci da razviju i uvaže svoje darove. Roditelji su snažan uzor svoj deci, posebno onim osetljivim.

U procentima, empata nema mnogo na našoj planeti, ali su svakako osobe koje su s razlogom ovde i s razlogom imaju takve osobine. Verovatno da bi nam preneli neko svoje znanje, iskustvo ili da bi nas podsetili na nešto što smo zaboravili.

Ovo je prvi deo našeg bloga o empatama, pratite dalje tekstove :

- Da li ste empata - TEST
- Vodič za srećniji život empate (1)
- Vodič za srećniji život empate (2)
- Vodič za srećniji život empate (3)
- Poruke empata