Šta su drame kontrole?

James Redfield je u svojoj knjizi Celestinsko proročanstvo uveo pojam "drame kontrole" - pomoću kojeg je klasifikovao 4 načina na koje ljudi dolaze do pažnje, ljubavi i energije. Koren svake drame kontole leži u detinjstvu i ukoliko ne osvestimo i promenimo taj obrazac - nosimo ga sa sobom ceo život.

Ljudski odnosi su jedina stvar koja nas zaista razvija i unapređuje. Svaka interakcija, ako je doživimo svesno, donosi neku lekciju.

Lekciju izlečenja „nezdravih“ načina za dobijanje pažnje, ljubavi i energije koju svi mi, u zavisnosti u kakvoj porodici smo rasli, nosimo u svojoj memoriji. Jer niko nije odrastao u idealnom okruženju, sa idealnim roditeljima.



Pitanje je samo hoćemo li u nekom novom odnosu ponoviti naučeni obrazac ili ćemo nešto naučiti i promeniti se.

Kada smo mali i nezaštićeni osim hrane, vode i odeće potrebna nam je pažnja i ljubav roditelja. Ako je nismo dobijali u dovoljnim količinama, mi smo tada kao male, inteligentne vodene stihije probijali put do onoga što želimo.Tražili načine, dovijali se, izmišljali, pratili reakcije i nalazili načine da dođemo do pažnje roditelja,do njihove ljubavi i energije.

Koja je Vaša drama kontrole?

Svako od nas predstavlja korak dalje u evoluciji i nadovezuje se na ono što su stvorili naši roditelji. Viši cilj našeg boravka na Zemlji možemo otkriti samo ako prepoznamo šta su postigli naši roditelji i u kojoj tački svoga razvoja su otišli sa planete.

Kad uskladimo i prihvatimo ono što su nam dali sa onim što su ostavili iza sebe, dobićemo jasnu sliku o tome ko smo i šta je nama namenjeno da uradimo.

Svako od nas bi trebao da se vrati na iskustvo sa svojom porodicom i da razmotri šta se dešavalo dok smo odrastali.

James Redfield definiše 4 načina ili obrasca koje su ljudi stekli u ranom detinjstvu i koje ceo život koriste kako bi došli do energije, pažnje, ljubavi.

On ih naziva „dramama kontrole„ jer zapravo na taj način mi pokušavamo da kontrolišemo druge ljude kako bi smo nešto od njih dobili, odnosno da bismo stekli „moć“ nad njima.

Zastrašivač (agresivni tip)

Zastrašivaći privlače pažnju okoline vikom, fizičkom snagom, pretnjama, neočekivanim ispadima. Oni sve oko sebe čine nervoznim, jer se ljudi obično plaše da bi nečim mogli da prouzrokuju neprijatne komentare „zastrašivača“, njegovu ljutnju, a u ekstremnim slučajevima i bes.

Ovi tipovi dobijaju energju od okoline zbog straha i sumnje „šta bi se mnoglo desiti sledeće“. Zastrašivači čine da se ljudi oko njih osećaju ili uplašeni ili zabrinuti. Oni su bazično egocentrični. Njihovo ponašanje se kreće od toga da svima naređuju, da neprestano govore, da se ponašaju autoritativno, da su nefleksibilni , sarkastični , pa do toga da su nasilni.

„Zastrašivač“ je od svih tipova najviše odsečen od univerzalne energije i zato grade auru moći, da bi druge uključili u svoj svet. Svaka od 4 drame kontrole privlači ili kreira drugi specifični tip „drame kontrole“.

„Zastrašivač“ kao roditelj najčešće ima decu koji usvajaju dramu kontrole „jadan ja“ , najpasivniji tip po dinamici energije. Kad „jadan ja“ oseti da mu „zastrašivač“ otima energiju u zastrašujućoj meri, on pokušava to da zaustavi tako što zauzima stav pokornosti i bespomoćnosti („Vidiš šta mi radiš“ „Nemoj da me povrediš, ja sam suviše slab“). „Jadan ja“ pokušava da natera „zastrašivača“ da se oseća krivim, da bi na taj način zaustavio napad i uspostavio protok energije.



SPOLJAŠNJE PONAŠANJE vs UNUTRAŠNJA BORBA

- Poriče. ne slušajući – Strah da će biti kontrolisan
- Ljutnja – Strah da neće biti ubedljiv
- Dobiti po svaku cenu – Neko drugi će dobiti pre mene
- Arogancija -Niko me ne primećuje
- Prvo ja – Nikoga nije briga za mene
- Kontrola – Moram to da uradim
- Bes – Nikad niko nije mario za mene
- Nasilje – Mrtav sam

KOD DRUGIH IZAZIVA OSEĆAJ – ODGOVARAJUĆA DRAMA

- Straha – Jadan ja: „Nemoj me povrediti, nisam opasan“,
- Ljutnje – Zastrašivač : „Ne možeš me povrediti.Boriću se s tobom“,
- Osvetoljubivosti – Ispitivač: „Nisi ti tako moćan.Šta je tvoja slaba tačka“,
- Negacije – Povučeni : „Neću ti se suprotstavljati“

Ispitivač (agresivni tip)

„Ispitivači“ manje prete fizički, ali lome duh i volju tako što se raspituju o svim aktivnostima i motivima.

Oni su neprijateljski nastrojeni kritičari koji traže način da pokažu da drugi nisu u pravu. Što se više zadržavaju na vašim manama i greškama, to ćete vi više obraćati pažnju na njih i reagovati.

Dok se trudite da dokažete ili odgovorite , šaljete više energije u njihovom pravcu. Imate osećaj da vas stalno posmatraju.

Izuzetno su oprezni i mogu da budu cinični , skeptični, sarkastični , da podbadaju , da su perfekcionisti, da smatraju sebe pravičnima i da opako manipulišu. Kao roditelji „ispitivači“ stvarju „povučenu“ decu, a ponekad i „jadan ja“. Oba tipa žele da izbegnu pitanja „ispitivača“. Povučeni žele da pobegnu od toga što moraju da odgovaraju na brojna pitanja i „bockanja“ isptivača i tako gube energiju.



SPOLJAŠNJE PONAŠANJE vs UNUTRAŠNJA BORBA
- Šta misliš da si ti? – Nije imao priznanje kao dete
- Kuda ćeš ? – Ljudi me napuštaju i mene je strah
- Što nisi ..? – Želim dokaz tvoje ljubavi
- Što ne..? – Napustićeš me
- Rekao /rekla sam ti – Potrebni smo jedno drugom

KOD DRUGIH IZAZIVA OSEĆAJ – ODGOVARAJUĆA DRAMA

- Da ih posmatraju– Povučeni: „Ne znaš šta mislim“ ,
- Negacije – Povučeni: „Moćniji si od mene”,
- Nepravde – Jadan ja: „ Jednog dana videćeš koliko vredim“

Povučeni (pasivni tip)

„Povučeni“ su zarobljeni u sopstvenom svetu nerešenih bitaka, strahova i sumnji u samog sebe.

Oni podsvesno veruju da će, ako deluju tajanstveno, neko drugi doći da ih izvuče iz tog zarobljeništva. Često su usamljeni, drže se na distanci iz straha da će im drugi nametnuti svoju volju ili da će ih propitivati o namerama (kao što su činili njihovi roditelji „ispitivači“).

Pošto misle da moraju sve sami da urade, ne traže pomoć. Treba im prostora i uglavnom izbegavaju da se opterete obavezama.

Kad su bili deca, često im nije bilo dopušteno da izraze svoju nezavisnost ili nisu dobili prznanje sopstvenog identiteta. Skloni su da se primaknu stanju „jadan ja“ , jer ne shvataju da je njihova sopstvena povučenost uzrok što ne dobijaju ono što žele (novac, ljubav, samopoštovanje…).

Najčešće svoj glavni problem vide u onome što im nedostaje (novac, prijatelji, društeni kontakti , obrazovanje…). Kako su se izveštili u tome da se brane rezevisanošću, naginju ka tome da seku sopstvenu energiju rečenicama kao „Ja se razlikujem od drugih“ „Niko ne razume šta želim“ „Zbunjen sam“ „Kad bih samo imao“ „Ne želim da igram po njihovim pravilima“…

Prilike im izmiču dok oni preteruju u analiziranju svega i svačega. Kada im je na pomolu bilo kakav konflikt oni „povučeni“ počinje da se ponaša neodređeno i može bukvalno da „nestane“ (ne odgovara na pozive, ne dolazi na sastanke ).

Oni uzimaju energiju na taj način što od početka angažuju druge svojom tajanstvenom ličnošću do koje je teško dopreti.

Povučeni roditelji najčešće stvaraju „ispitivače“, ali mogu da uđu u drame sa „zastrašivačima“ ili „jadan ja“ tipovima.



SPOLJAŠNJE PONAŠANJE vs UNUTRAŠNJA BORBA

- Nisam spreman da… – Nisam siguran da ću to preživeti
- Potrebno mi je više (para, vremena , obrazovanja) – Nemam poverenja u sebe
- Ne znam, nisam siguran – Upašću u zamku i neću moći to da izvedem
- Javiću ti – Ne znam šta osećam

KOD DRUGIH IZAZIVA OSEĆAJ – ODGOVARAJUĆA DRAMA

- Nesigurnosti -Ispitivač: „Da li se ljutiš na mene“,
- Sumnje -Ispitivač: „Šta sam pogrešio“

Jadan ja (pasivan tip)

Jadan ja“ tipovi osećaju da nemaju dovoljno snage da se aktivno suprotstave svetu, zato izazivaju suosećajnost i tako privlače energiju.

Kada koriste tihi način, pomalo liče na „povučene“ tipove, ali kad su pravi „jadan ja“ , onda se trude da njihova ćutljivost ne prođe nezapaženo. Uvek pesimistički nastrojeni, „jadan ja“ tipovi privlače energiju zabrinutim izrazom lica, drhtanjem, uzdisanjem ili plakanjem.

Oni takođe imaju običaj da „zure u daljinu“, da na pitanja odgovaraju polako i da prepričavaju teške drame i krize. Vole da budu poslednji u redu i pokorni drugima. Njihove omiljene reči su „da ali …“
.
„Jadan ja „ tipovi znaju u početku da zavedu svojom ranjivošću i potrebom za pomoći, međutim njih zapravo ne zanima rešenje problema, jer tako gube izvor energije. Mogu da se ponašaju preterano uslužno, što na kraju rezultira njihovim osećanjem da su iskorišćeni.

Kada su uslužni, nekad nemaju granice, pa njihovo ponašanje ide od ubeđivanja, branjenja, izvinjavanja, neprestanog objašnjavanja, preteranog pričanja o čemu treba i ne treba, sve o toga da pokušavaju da reše probleme koji sa njima nemaju veze.

Dozvoljavaju da budu tretirani kao „objekti“, a onda bivaju ozlojeđeni kad ih neko uzima zdravo za gotovo.

„Jadan ja“ tipovi održavaju stanje žrtve tako što privlače tipove koji ih zastrašuju. U ekstremnim ciklusima nasilja u kući, jedan „zastrašivač“ će uključiti „jadan ja“ tipa u sve žešće epizode zloupotrebe, sve do klimaksa. Posle klimaksa „zastrašivač“ se povlači i izvinjava, šaljući energiju koja će zavesti „jadan ja“ tipa i vratiti ga u ciklus nasilja.



SPOLJAŠNJE PONAŠANJE vs UNUTRAŠNJA BORBA

- Umoran sam -Toliko radim, a niko to ne primećuje
- Ja sam takav – Ne znam kako da dobijem energiju
- Činim sve što mogu – Ako se promenim, nećeš me voleti - Dobro mi je – Baš te briga za mene
- Daj da ja to uradim – Potrebni smo jedno drugom
- Ne brini za mene – Potrebno mi je priznanje

KOD DRUGIH IZAZIVA OSEĆAJ – ODGOVARAJUĆA DRAMA

- Krivice – Zastrašivač: „Želiš da me kontrolišeš“,
- Ispitivač: „Samo si na sebe usresređen/na“.


Lakše je uočiti tuđe drame, nego sopstvene.Važno je spoznati da je koren svakog načina na koji se kontroliše energija - strah. Prateći čega se najviše plašite doćićete do svoje drame kontrole.

Dete se plaši da, ako izgubi vezu sa roditeljima, makar i nezdravu, neće moći da preživi. Kada smo bili deca da bismo se osećali sigurno trebala nam je energija roditelja, i mi smo koristili neku od „drama kontrole“ koja je imala efekta, da bismo je dobili.

Ljudi nisu povezani sa univerzalnom energijom, jer nas niko nije naučio da postoji i taj izvor energije, i zato i dalje koristimo stare obrasce kako bismo preko drugih ljudi došli do osećaja moći i energije.

Ako se povežemo sa sobom i osetimo da postoji univerzalni izvor neće nam više trebati „drame kontrole“ i krađa energije od drugih ljudi. Prvi korak ka tome je da upoznamo sebe i načine na koji funkcionišemo u svakodnevnim interakcijama i vezama sa bliskim osobama.

Svima će biti lepši život ako shvatimo da to ne moramo više da radimo. Da samo kreiramo nove odnose zasnovane na ljubavi, a ne na strahu.

POVEZANI POSTOVI:
Kako otkriti igre ega – Celestinsko proročanstvo – Drame kontrole II deo